latinica  ћирилица
26/06/2016 |  11:38 | Аутор: Блиц

Из буџета БиХ за семинаре службеника издвојено преко 300.000 КМ

Стотине хиљада марака државне институције годишње потроше на додатно образовање и усавршавање својих службеника. Тако је у прошлој години, према подацима Савјета министара БиХ, за ове намјене издвојено чак 376.829 КМ.
Сарајево - Фото: РТРС
СарајевоФото: РТРС

Овај износ наведен је у одговору Савјета министара БиХ на питање Мирсада Ђонлагића, предсједавајућег Клуба посланика Савеза за бољу будућност БиХ (СББ БиХ) у Представничком дому Парламента БиХ.

Ђонлагић за “Аваз“ појашњава да је с овим питањем првенствено желио доћи до податка колико је до сада средстава из буџета БиХ издвојено за плаћање накнаде трошкова образовања и усавршавања државним службеницима и запосленицима институција, а не само у протеклој години. Стога и није задовољан одговором који је добио, а који се односи само на прошлу годину.

Он ће на детаљима инсистирати и на предстојећој сједници Представничког дома, заказаној за 27. јуни.

- Као што видимо из укупног износа који се троши за ове намјене, ријеч је о огромним средствима. Зато морамо отворити расправу о томе иде ли то усавршавање у корист појединаца или државе те какву корист цјелокупно друштво има од тога - каже Ђонлагић.

Иако из Савјета министара кажу да је износ издатака за услуге стручног образовања и усавршавања у 2015. години потрошен, углавном, за учешће службеника на семинарима и обукама из области рачуноводства, интерне ревизије и финансијског управљања и контроле, обуке или семинаре из области реформе правосуђа, правних савјетовања, едукације судија и тужилаца, Ђонлагић каже да је неопходно преиспитати сваки појединачни случај.

- Мора се повести рачуна о томе јесу ли сви ти семинари заиста били неопходни и је ли држава запослила адекватне раднике на одређене позиције, за које је онда морала издвајати додатна средства или се при избору одређених кадрова мора повести више рачуна о њиховој стручности да би могли одговорити задацима и пословима на којима су ангажовани, а зашто опет примају редовну и не тако малу плату - сматра Ђонлагић.

Мирсад Ђонлагић (Фото: sportavaz.ba)

И док из Савјета министара тврде да је правни основ за исплату средстава за ове намјене утемељен у Закону о платама и накнадама у институцијама БиХ, Ђонлагић каже да то не значи аутоматски да је то и право на растрошност.

- Баш због законитости таквих одлука ми морамо знати троши ли се тај новац транспарентно и, понављам, морамо видјети јесу ли ти семинари или други видови усавршавања довели до учинковитијег и ефикаснијег рада тих институција.

Ако то није тако и ако имамо ситуацију да се годишње само на нивоу државних институција троше стотине хиљада марака за ове намјене, онда ту праксу треба мијењати, јер закони и постоје да би се мијењали – категоричан је Ђонлагић.

Додаје да ће истрајати на томе да транспарентно буду објављена појединачна имена оних којима је из буџета плаћено стручно усавршавање, јер су из Савјета министара казали да се за такве одговоре мора обратити појединачно свака од 75 институција са списка.

Иначе, из достављених података Савјета министара види се да је за ове намјене највише потрошила Дирекција за цивилно ваздухопловство БиХ, и то 73.996 КМ, затим Високо судско и тужилачко вијеће 41.714 КМ, Тужилаштво БиХ 27.878 КМ те Регулаторна агенција за комуникације 29.121 КМ.

Међу државним институцијама и агенцијама има и оних који су за обуке и усавршавања својих кадрова издвојили и знатно мање износе, попут Центра за уклањање мина, који је издвојио тек 497 КМ. Ђонлагић каже да се и у оваквим случајевима треба отворити расправа.