Паника због зика вируса
Због зика вируса, комарци су у првом плану. Да ли је и колико страх оправдан, објашњава инфектолог др Милош Кораћ из Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије:
- У свијету има око 3.500 врста комараца, а од свих је за човјека опасан маларични, комарац жуте грознице и обични (Цулекс), који је заступљен у Србији. Они преносе болести попут маларије, денга и жуте грознице, енцефалитис... Ипак, овом поднебљу нема болести које су карактеристичне за тропска подручја, осим вируса Западног Нила. Ипак, промјена климе, путовања и миграције становништва повећавају шансу да се и нека од болести коју изазивају комарци у топлим крајевима, наредних година појави код нас.
Колико је оправдан страх од Зика вируса?
- Овај вирус преноси комарац, који живи у тропским подручјима Африке, Азије и Јужне Америке. Болест коју изазива, најчешће пролази непримјетно, јер личи на друге вирусне инфекције. Симптоми су повишена температура, болови у зглобовима, осип и коњуктивитис. Оно што га разликује од других вируса из исте породице је што може да се пренесе и сексуалним путем, као и са мајке на дијете. У посљедње двије године, у Бразилу је забиљежен већи број инфицираних, али и урођене аномалије- микроцефалије (смањена глава) код дјеце чије су мајке боравиле у подручјима зараженим Зика вирусом током првог тромјесечја трудноће.
Како се болест дијагностикује?
- Доказивањем генетичког материјала вируса, молекуларним методама у крви и урину. Лијече се симптоми, а као и код осталих вируса које преносе комарци, најважније су мјере превенције од убода, запрашивање зелених површина и барских подручја инсектицидима, локално постављање репелената, ношење дугих рукава, ногавица и капа, постављање мрежа на прозорима. Посебно је важно да труднице не путују у подручја гдје је ова инфекција регистрована. Свјетска здравствена организација упозорава да се болест шири и да је тешко предвидјети гдје ће се зауставити.
Како се код нас појавио вирус Западног Нила?
- Вирус Западног нила преносе разне врсте комараца, па и обичан, који живи на овом поднебљу. Вирус је заразан за човјека, сисаре, птице и гмизавце. Послије инкубационог периода, који траје од три дана до двије недјеље, у више од 80 одсто случајева болест пролази без икаквих симптома. Проблеме у виду повишене температуре, болова у мишићима и зглобовима, главобоље и осипа има петина инфицираних. Међутим, код једног процента јавља се клиничка слика упале мозга, познате као менингоенцефалитис, првенствено код старијих од 60. година, који имају разне хроничне болести. Такође, осим са комарца директним убодом, болест може да се пренесе и трансфузијом или са мајке на дијете. Нажалост, посљедњих година је болест присутна и у Србији. Преноси је обичан комарац, а резервоар су птице. За њу нема посебне заштите, осим споменутих мјера превенције.
ОПАСНЕ ЖЕНКЕ
Инфекцију вирусима изазива женка комарца, која сиса крв човјека и животиња. Мужјак се храни биљним соковима, послије оплодње брзо угине, док женка полаже јаја у влажну земљу.
Приликом убода излучује садржај пљувачних жљезда, који спријечава згрушавање крви. Црвенило и оток на кожи су посљедица алергијске реакције на протеине пљувачних жљезда. У нормалним околностима, свраб и друге промјене на кожи трају најдуже два дана. Понекад, посебно код дјеце, јављају се бурне алергијске реакције у виду отока и црвенила, које захвата већу површину коже. Може да дође и до увећања регионалних лимфних жљезда или температуре. У том случају помажу антихистаминици - објашњава др Кораћ.