latinica  ћирилица
17/06/2016 |  18:27 ⇒ 18:28 | Аутор: Агенције

Рак који спонтано нестаје: Забиљежено преко 1.000 случајева

Највећи број пацијената с дијагнозом карцинома подвргава се златном стандарду лијечења те болести - операцији којом се одстрањује тумор, хемотерапији и зрачењу, с евентуалним изменама у њиховом редослиједу.
Илустрација (Фото: Thinkstock) -
Илустрација (Фото: Thinkstock)

Међутим, поставља се питање треба ли сваком раку приступати на исти начин, нарочито јер постоје бројни доказани случајеви спонтаног повлачења рака. Биолог специјализован за подручје рака, професорка Момна Хејмади са Универзитета Бат, истражује тај феномен и тврди како постоји барем 1.000 документованих случајева чудесног излијечења.

Зашто се то догађа и може ли се примјенити код осталих болесника, питање је које је навело др Хејмади на изучавање те тематике. Она каже како је први забиљежени случај спонтане регресије био већ у 13. вијеку. Ријеч је о остеосаркому Пелегрина Лазиосиа (данас свеца заштитника пацијената с раком) који је спонтано нестао након тешке бактеријске инфекције. Крајем 19. вијека, истраживач рака Вилијам Коли опазио је какоувођење температуре у организам може резултовати смањењем постојећег тумора па је развио бактеријску вакцину која се данас назива Колијева вакцина, а била је успјешна у редуковању тумора код великог броја његових пацијената.

Случајеви тумора који су се спонтано повлачили без икаквих агресивних третмана обично су нестали након инфекције (бактеријске, гљивичне, вирусне или чак паразитске). Може ли то значити да сама стимулација имунолошког система узрокује регресију?

Током протеклих 70 година спонтана је регресија забиљежена код различитих типова рака, а нарочито код меланома, рака бубрега, неуробластома и одређених облика леукемија. Ипак, упркос историјским белешкама о регресији тумора, данас и даље не знамо механизам који је одговоран за тај феномен.

Једно од вјероватних објашњења је теза да тијело даје окидач за имунолошки одговор тијела против специфичних антигена који се налазе на површини туморских ћелија, а ту идеју потврђује чињеница како неки малигни меланоми показују велик удео имунолошких ћелија тијела у самом тумору.

У једном занимљивом извјештају пацијенту с раком бубрега је дјелимично извађен тумор, што је резултовало спонтаном регресијом остатка тумора. Међутим, карциноми долазе у злокобно великом броју и разликама међу типовима, па оно што код једног изазива повлачење тумора, код другог би га могло "разбуктати". То може утицати и на вјероватноћу метастазирања, као и на то колико је рак осјетљив на терапију. Вјероватно је како су генетске мутације такође укључене у спонатну регресију.

Рак код дјеце даје трагове

Неуробластом (рак адреналних жљезда) је спесифичан облик рака код дјеце који може појаснити и генетске промјене које се догађају усљед спонтаног повлачења рака. Сваке године ту дијагнозу добије око 1.000 дјеце у Европи, али болест напредује врло различито код сваког дјетета, најприје у зависности од његовог узраста. Тумори код дјеце млађе од 18 мјесеци најчешће нестају без икаквог третмана (тип 1), али дјеци старијој од 18 мјесеци треба агресивно лијечење уз које имају тек од 40 до 50 одсто шансе за преживљавање (тип 2).

Истраживања показују да тип 1 има сасвим другачију генетику од типа 2, на примјер тумори садрже различите рецепторе ћелија који чине тумор агресивнијим или не, затим различиту активност ензима попут темолеразе, а не могу се ни искључити епигенетске различитости па ћелије са истим ДНК ланцем, али различитим механизмима резултују тиме да једне тумор убија, док га други без проблема преболе.

Научници планирају даља истраживања везе између генетике и имунолошког одговора тијела за која се надају да ће пружити одговоре о томе како се тумори могу спонтано повући и може ли се то вјештачки изазвати, што би могло донијети огроман напредак у неинвазивном лијечењу карцинома.