latinica  ћирилица
30/05/2016 |  11:58 | Аутор: vecernjenovosti

Туга може да нам сломи срце

Смрт вољене особе је извор великог стреса, без обзира на то како се ко са стресом суочава.

Смрт драге особе, поготово ако је неочекивана, може буквално да нам сломи срце. Студије су показале да се у првих 12 мјесеци послије овог догађаја ризик од атријалне фибрилације, најчешћег поремећаја срчаног ритма, повећава до 41 одсто!

Највећа опасност је између осмог и 14. дана након смрти блиске особе, а са временом се ризик постепено смањује, преноси италијански дневни лист "Коријере дела сера".

- Смрт вољене особе је извор великог стреса, без обзира на то како се ко са стресом суочава - истичу научници.

- У овој обимној студији, стрес због губитка блиске особе био је повезан са повећаним ризиком од атријалне фибрилације у наредних годину дана.

Студија је, такође, показала да је ризик дупло већи за удовице старије од 60 година, али и да се додатно увећава у случају ако је смрт наступила изненада.

- Студија нам је обезбиједила статистичке податке, али смо, такође, током њиховог прикупљања током дужег временског периода, могли са сигурношћу да утврдимо број епизода атријалне фибрилације код особа које су изгубиле партнера, што у ранијим истраживањима није могло недвосмислено да се доведе у везу - објаснио је професор Цезаре Фјорентини из Института за кардиологију "Монћино" у Милану.

- Дански стручњаци су показали да стрес са директним психолошким утицајем, као што је губитак партнера, може да изазове "кртост" срца, и завршава атријалном фибрилацијом.

Вјероватноћа да ће се тако нешто десити већа је у првих 14 дана, а затим се постепено смањује. Након двије године ризик се враћа на нулу. Студија је, такође, показала да је ризик већи уколико је смрт била изненадна.

На први поглед многи ће атријалну фибрилацију да упореде са такоцубо кардиомиопатијом, која је познатија као синдром сломљеног срца. Среће се нарочито код жена након неког болног догађаја или хроничног стреса, али и као резултат неочекиване радости. Синдром сломљеног срца узрокује деформацију лијеве коморе са симптомима налик на срчани удар.

- Између ове двије болести постоје значајне разлике, а најважнија је, што се види и у студији данских колега, да пол није пресудан у настанку болести - наглашава професор Фјорентини. - За разлику од кардиомиопатије такоцубо, која погађа, прије свега, жене у менопаузи, атријалну фибрилацију изазива туга, без обзира на то да ли је посреди губитак мужа или супруге.