Бебине ћелије и штите, и подстичу болести
Научници су све ближе коначном закључку да ћелије бебе током трудноће "циркулишу" кроз тијело мајке и тако је штите од болести, али и изазивају одређена, чак и малигна обољења. Ова појава позната је као фетални микрохимеризам.
Током протеклих година, научници су нашли велики број доказа да микрохимеризам може да утиче на здравље мајке. Тумори, на примјер, могу да буду изазвани феталним ћелијама, тако што убрзавају настанак малигнитета. Међутим, друге студије сугеришу да микрохимеризам штити мајку од болести.
Професор др Мирослава Гојнић Дугалић, гинеколог, акушер каже да је феномен микрохимеризма познат, али није у потпуности доказано да микрохимеризам изазива одређене болести:
- Током трудноће феталне ћелије пролазе кроз плаценту и тако доспијевају у мајчин организам. Тамо могу да се интегришу у матернална ткива и да "бораве" деценијама. Феталне ћелије у ткиву мајке детектоване су још у старости од седам недјеља гестације. Касније, ћелије могу да нестану, мада се дешава да остају у тијелу мајке током цијелог њеног живота. Истовремено, током трудноће дешава се и процес преношења мајчиних ћелија на бебу.
Валентина Ћирело, истраживач из Милана, са својим сарадницима је истраживала утицај феталних ћелија у папиларном карциному тироидне жлијезде. Истраживање је показало да је циркулишући ФЦМ значајно фреквентнији код здравих жена које су рађале него код жена са папиларним тироидним карциномом. Овом студијом је први пут доказан позитиван ефекат феталног микрохимеризма на туморску презентацију и исход, и да на њих не утиче трудноћа.
Поред карцинома, истраживачи сматрају да микрохимеризам игра улогу и у аутоимуним болестима. Исти истраживачи су прошле године поредили циркулишући ФЦМ у великим серијама код претходно трудних жена са Грејвсовом болешћу, Хашимото тиреоидитисом, и код здравих трудница. Доказали су да химеризам игра протективну улогу у аутоимуним тироидним обољењима. Сва ова сазнања о феталним ћелијама могу да пруже и нове успјешне начине дијагностиковања и предвиђања мајчиног здравља.
- Још смо далеко од теста који ће евентуално да открије дјеловање феталних ћелија на настанак или ток болести мајке. Засада се из мајчине крви може изоловати ДНК плода, и тако видјети хромозоме плода, на више начина, амниоцентезом, анализом хорионских ресица или кордоцентезом, што су инванзивније методе. Постоји и неинванзивно испитивање кариограма анализом периферне крви мајке, а примјењује се када је ризик од интервенција и инвазивне ултрасонографије велики - каже проф. Дугалић.