latinica  ћирилица
19/02/2016 |  18:07 | Аутор: klix.ba

Виртуелна терапија помаже у лијечењу депресије

Особе које болују од депресије ускоро би могле успјешно да се лијече терапијом виртуелне стварности која се темељи на савјетовању и тјешењу аватара уплаканог дјетета, сматрају научници са британског универзитета.
Илустрација - Фото: flickr.com
ИлустрацијаФото: flickr.com

Аватари, уз чију се помоћ виртуелно симулира људско биће у дводимензионалном и тродимензионалном свијету, замјењују мјеста и у сљедећем кораку пацијент се приказује као дјете, слушајући сопствени савјет.

Пројекат је дио истраживања научника са угледног лондонског универзитетског колеџа. Ова се врста технологије користи први пут, а циљ јој је да помогне у савладавању или ублажавању менталних потешкоћа пацијената обољелих од депресије.

Британска студија показала је да је четрдесетопетминутна терапија имала позитивне резултате у лијечењу девет од 15 или 60 одсто пацијената узраста између 23 и 61 године, који су учествовали у истраживању.

Водитељ студије, професор Крис Бревин, тврди да су резултати обећавајући и да је четворо пацијената казало да су се након новог терапеутског приступа осјећали много боље. Бревин вјерује да би дејство оваквог лијечења могло да буде дугорочно, односно да би могло да траје и мјесец дана.

"Особе које се боре са анксиозношћу и депресијом често су претјерано самокритичне када им живот крене у погрешном смијеру. У овом истраживању, у којем смо користили виртуелни свијет, понудили смо им да, тјешећи уплакано дјете и слушајући сопствене ријечи упућене том дјетету, индиректно себи самима покажу саосјећање. Сврха нам је била да подучимо пацијента да према себи постане мање самокритичан и да буде много саосјећајнији", рекао је професор Бревин.

За вријеме сеансе пацијенти на глави носе кацигу за виртуелну стварност са слушалицама и наочарима које, путем 3Д огледала пројектује слику њих самих у природној величини.

Од њих се тражи да се идентификују с аватаром који опонаша њихове покрете као дио процеса 'утјеловљења', а потом се поред њих појављује слика уплаканог дјетета.

Када су љекари од пацијената затражили да покушају да утјеше дјете, већина је виртуелним малишанима савјетовала да се присјете времена када су били срећни и да мисле на некога ко их воли. Улоге су потом замијењене. Пацијент је постао аватар дјетета, а затим слушао исти савјет који му је био упућен сопственим гласом.

"Надамо се да ћемо наставити да развијамо ову технику како бисмо спровели истраживање на већем броју пацијената и како бисмо са стопостотном сигурношћу могли да одредимо клиничку добробит терапије", рекао је коаутор студије, професор Мел Слејтер.