НОМИНАЦИЈА СТЕЋАКА НА ЛИСТУ СВЈЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Ловреновић је навео да је до сада регистровано око 69 000 стећака, од којих се око 59 000 налази у БиХ, а остали у Србији, Хрватској и Црној Гори. Он је на конференцији за новинаре истакао да је на данашњем састанку представника инстутуција надлежних за културу из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске о овој теми договорено да до септембра стећци буду пријављени на тантативну листу свјетске баштине. Према његовим ријечима, договорено је да наредни састанак буде одржан 12. и 13. маја у Црној Гори након чега ће бити познат прецизан број некропола, њихов распоред и утврђени критеријеуми за стављање на тантативну листу, а касније и кандидовање на саму Листу свјетске баштине. "Увјерен сам да ћемо од 10 критеријума изабрати оне најфункционалније који ће нам омогућити да се стећци у догледно вријеме нађу на листи свјетске баштине", рекао је Ловреновић. Он је навео да данас нису утврђивани рокови израде и предаје номинацијског досијеа, него да ће они бити познати у септрембру, када буде завршен први корак, а то је уврштавање стећака на тентативнуз листу. "Морамо у овом пројекту да докажемо универзалну вриједност стећака. Вјерујем да то неће бити проблем. Простор распростирања стећака од јадранског залеђа до западне Србије и од сјеверне границе БиХ до Црне Горе говори о доста уједначеном културолошком портрету шире регије", сматра Ловреновић. Према његовим ријечима, данас су конституисане три радне групе - административно тијело које ће да управља пројектом, група за израду номинацијског досијеа и група за израду плана управљања. Ловреновић је саопштио да је у БиХ више од 50 некропола проглашено националним спомеником, али да стање на терену није задовољавајуће и да се мора мијењати. Он је нагласио да има некропола које су потпуно нестале и као примјер навео Павловац, недалеко од Сарајева, одакле су стећци измјештени пред рат у круг касарне. Према његовим ријечима, највећи број стећака има на подручју општине Рогатица - око 4 000, те у Коњицу - више од 3 000. Ловреновић је нагласио да је овај пројекат УНЕСКО у првој фази помогао са 7.000 евра за рад сваке од земаља. Директор Управе за архивску дјелатност и археолошку баштину Хрватске Јасен Месић рекао је да ће читав поступак номинације стећака на Листу свјетске баштине трајати двије до три године. "Прво иде припрема тентативне листе. Након тога слиједи припрема прве фазе номинацијског досијеа, а потом слиједи техничка евалуација досијеа. Очекују се и мисије из УНЕСКО-а на лицу мјеста на самим локалитетима. Након тога предстоји поступак службене објаве номинацијског досијеа и онда се на конференцији Комитета свјетске баштине одлучује о упису", појаснио је Месић, који је навео да у Хрватској има око 450 археолошких локалитета који су везани за стећке. Према његовом мишљењу, свака од земаља има велике шансе да посебно, а поготово скупа, добије још једно културно добро уписано на листу свјетске баштине. Представник Црне Горе Лидија Лесар нагласила је да је један од најзначајнијих елемената будућег посла након израде тентативне листе израда менаџмент плана. "То је најкомплекснији дио номинационог досијеа", истакла је Лесар.