Мјесец је настао сударом Земље и планете Теје
Научници су већ спекулисали о том догађају који се вјероватно одиграо прије 4,5 милијарди година, али нова истраживања Универзитета у Калифорнији пружају другачији увид у оно што се дешавало.
Геолози су анализирали седам комада камена донијетих са Мјесеца у мисијама Аполло 12, 15 и 17 и шест вулканских стијена из дубина Земљине коре.
Како би реконструисали шта се дешавало током удара, научници су тражили специфичан хемијски потпис у атомима кисеоника. Пошто Земља, Марс и друга небеска тијела Сунчевог система имају јединствен однос изотопа кисеоника О16 и О17, научници су тражили сличности и разлике у односима ових елемената у стијенама са Мјесеца и Земље.
Испоставило се да је састав Мјесеца много сличнији Земљином, него што су то показивале друге студије.
“Нема никакве разлике у односу изотопа кисеоника на Земљи и на Мјесецу“, рекао је професор космохемије и геохемије Едвард Јанг, вођа студије. “Узорци се ни по чему не разликују“.
Јанг и његове колеге користили су напредне технологије како би направили прецизна мјерења. Резултати су показали да је удар између Земље и Теје морао бити директан и врло снажан, јер би у сваком другом случају, Мјесец вјероватно био формиран у потпуности од остатака те планете, па би изотопи са Земље и њеног пратиоца били потпуно различити.
Међутим, фасцинантна је чињеница Теја није преживјела удар и да су њени дјелови наставили да “живе“ у тијелу Земље и Мјесеца.
“Њен садржај је добро измјешан са саставом Земље и Мјесеца“, рекао је Јанг, додајући да је овај “планетарни ембрион“ једнако распоређен између Земље и Мјесеца.
Да до удара није дошло, Теја би сигурно била равноправна планета, јер је и она била у процесу раста.
Према Јанговим хипотезама, око 10 милиона година након “кобног“ судара, у Земљу је ударио астероид који је донио воду.
Нјихова открића објављена су у посљедњем броју стручног часописа "Science", али су о истим могућностима настанка Мјесеца други научници полемисали још 2012.