latinica  ћирилица
18/01/2016 |  14:26 ⇒ 14:38 | Аутор: Вечерње новости

Када је имунитет слаб, коксаки напада срце

Инфекције могу да имају озбиљне, трајне посљедице по здравље. Прво се појављују аритмије, а онда и умор, нетолеранција напора, малаксалост, отоци ногу...
Коксаки вирус (Фото: Thinkstock) -
Коксаки вирус (Фото: Thinkstock)

Коксаки вирус само код три одсто заражених изазива велике здравствене проблеме, а у више од 90 одсто случајева инфекција нема симптома.

Инфектолог Татјана Такић Радовановић са Војномедицинске академије Србије, каже да се болест развија само у случају велике патогености вируса и смањеног имуног одговора домаћина.

- Када вирус продре у организам, везује се за осјетљива ткива фаринкса и доњих дијелова цријева, умножава се и прелази у циркулацију. Потом долази до даљег ширења вируса у имуни систем јетре и слезине, коштне сржи и дубоких лимфних чворова. Код малог броја људи умножавање вируса се наставља и долази до поновног продора вируса у циркулацију, а вирус се шири ка тропним ткивима - објашњава Такић Радовановић.

Вирус тек тада може дати различите клиничке манифестације: љетњи грип, ХФМД (болест руку, стопала и уста), епидемична мијалгија, паралитична болест, миокардитис, перикардитис, енцефалитис, менингитис, пнеумонија, хепатитис, акутни хеморагијски коњунктивитис, фебрилна стања праћена осипом.

Једно од тежих стања је када вирус нападне срце. Међутим, само код трећине обољелих болест може да има озбиљан ток и да доведе до рапидног погоршања срчане функције.

Радомир Матуновић, начелник Клинике за кардиологију ВМА, каже да су манифестације инфекције на срцу атипичне, најчешће се појављују срчане аритмије и срчана слабост:

- Неправилан срчани рад се огледа осјећајем лупања срца, прескакања срца, тзв. кнедле у грлу, али и успореног и неправилног пулса. Ако се јави малаксалост, умор, слабија толеранција физичког напора, кратки удах, отоци ногу и отежано дисање због застоја на плућима, највјероватније је дошло до срчане слабости.

Ток и прогноза вирусног запаљења срца су непредвидиви. Некада прође без посљедица, некада доводи до мање или више изражене срчане слабости - миокардиопатије, а некада ток може да иде тако брзо да се из дана у дан, па и из часа у час стање срчане функције погоршава. Какав ће ток услиједити немогуће је предвидјети и зависи прије свега од имунолошког статуса организма и способности да се он одупре вирусу.

- Највећи проблем представља аутоимуна реакција организма која може бити побуђена у случају настанка јаче упале, када организам не препозна страни фактор већ развије реакцију на сопствена ткива, као што то може бити случај у рапидном миокардитису - објашњава Матуновић.

Лијечење обољења, како каже, усмјерено је на побољшање имунитета јер адекватне терапије за вирусне узрочнике нема. Имунитет се јача мировањем, уношењем природних и синтетских продуката који имају вируцидни ефекат као што су веће количине Ц витамина, А витамина, коензима Q10, Л-карнитина, аспирина и природних напитака. Симптоматски лијекови дају се у случају постојања манифестација поремећаја ритма и срчане слабости. Болесник може бити потпуно излијечен без било каквих посљедица, али чак и када обољење није препознато, код асимптоматских облика, могу заостати фокуси (острвца) обољелог ткива миокарда, који се у одређеном тренутку могу реактивирати и довести до малигних аритмија.

- Ово је управо патогенеза великог броја случајева изненадне срчане смрти код младих особа када се обично у народу каже "умро је из пуног здравља". Код пацијената могу да остану и трајне посљедице на срцу у смислу срчане слабости - каже Матуновић.

НЕ ОСТАЈЕ У ТИЈЕЛУ

Вирус се може доказати изолацијом из бриса ждријела, столице, ликвора, других тјелесних течности и ткива.

Постоје и други серолошки тестови - елиса, РВК. Вирус се, иначе, излучује из организма преко столице и до неколико мјесеци, и не остаје заувијек у организму.