latinica  ћирилица
30/12/2015 |  09:05 ⇒ 09:05 | Аутор: Независне

Вјештачки снијег штетан по здравље?

Вјештачки снијег је посљедњих година постао нешто сасвим нормално и уобичајено, чак и у познатим швајцарским скијалиштима.
Зима - Фото: илустрација
ЗимаФото: илустрација

Међутим, задњих мјесеци води се расправа о томе колико је овај снијег здрав.

Швајцарски медији већ мјесец дана пишу о ризику овог снијега по здравље скијаша, јер је откривено да вјештачки снијег америчког произвођача садржи и неке нездраве супстанце.

Наиме, у жижу јавности доспио је амерички произвођач "Snowmax International", који производи протеине који доводе до тога да се вода леди далеко брже и то не на тако ниским температурама. Ријеч је производу који се већ дуго користи у швајцарским скијалиштима Зермат и Кран Монтана, а који су међу најпосјећенијим швајцарским зимовалиштима. Међутим, швајцарски медији су дошли до податка да "Snowmax" производ садржи бактерију која може довести до здравствених проблема код људи, иако сама компанија то демантује.

Медији наводе како су производи ове америчке компаније већ забрањени у Аустрији и Баварској, док је у Француској уведен мораторијум на њихове производе.

"Различите студије и анализе показале су да 'Snowmaxov' производ има веома негативан утицај на људско здравље", каже Кармен де Јонг, хидролог с Универзитета у Стразбуру.

Наиме, садржи бактерију која може послужити као плодно тло за живе патогене. Др Јонг је мишљења да особље скијалишта које има приступ прашку од којег се прави умјетни снијег обавезно мора носити заштитну опрему.

"Да не спомињем да је овај производ штетан за најмање 400 биљних врста, јер коктел ензима који посједује у себи утиче на разарање биљака", каже др Јонг. Швајцарска федерална канцеларија за екологију одобрила је кориштење "Snowmax" производа још 1997. године, али је одобрење издато искључиво на основу информација које је дао сам произвођач.

На веб-страници овог америчког произвођача стоји да је закључак релевантних еколошких институција да је производ потпуно безбједан.

Прозивођач је саопштио да су његови производи од бактериума (Pseudomonas syringae), који се може пронаћи на земљи, у води и ваздуху. Ипак, у Швајцарској су мишљења да уз савремену опрему производње вјештачког снијега адитиви попут "Snowmaxovih" нису више потребни нити их треба користити. Иначе, скоро половина швајцарских скијалишта користи вјештачки снијег, јер је природног све мање, из године у годину. Подсјећања ради, вјештачки снијег је заступљен на свјетским скијалиштима више од шест деценија, а све је започело хладном и сушном зимом 1949/1950. у америчкој држави Конектикат.

Валт Шенкнехт је био власник скијалишта Мохавк Маунтин, али те 1949/1950. ствари су кренуле прилично лоше, јер снијега једноставно није било. Била је то зима без иједне пахуље снијега, а након што је прошла и Нова година, а јануар 1950. се примицао крају, он је схватио да се нешто хитно мора предузети. Тада на сцену ступа онај познати амерички предузетнички дух. Шенкнехт је идеју добио на оближњој скијашкој скакаоници, која је била покривена слојем фино мљевеног леда. Тада се дао у потрагу за индустријском дробилицом леда коју је поставио у подножје Мохавка, те наручио првих 500 тона леда и засњеживање је могло почети. Напоран рад је трајао готово седам дана, али стаза је осванула бијела и прекривена финим сњежним покривачем.