Четири гена потребна за "стоту"
Стручњаци са Универзитета Стенфорд издвојили су велику групу од 800 стогодишњака и 5.400 деведесетогодишњака и потражили гене који би могли бити кључ њиховог здравља и дуговјечности.
Научници истичу да је за дуговјечност прилично важна генетска компонента и покушавају да открију тајну зашто неки људи старе спорије у односу на остатак становништва.
У оквиру истраживања, развили су посебну статистичку методу коју су назвали "игвас". Она подразумијева кориштење информација о болестима у вези са старењем, регистрованим у великим студијама.
На почетку студије научници су потврдили претпоставку да постоји велико преклапање између гена који се односе на болести старијих и гена повезаних са екстремно дугим животом.
Снага утицаја четири гена анализирана је касније у засебној студији спроведеној на узорку од 1.000 стогодишњака.
На основу оба истраживања, тим са Стенфорда закључио је да посебни гени у великој мјери одлучују о трајању живота, као и о томе хоће ли особа у неком добу развити одређене болести.
Научници тврде да је код свих људи 20 одсто дуговјечности повезано са генима, а код особа које живе екстремно дуго - тај проценат је и већи.
Људи са геном АБО рјеђе оболијевају од срчаних болести, које су један од главних узрока смрти у развијеним земљама.
Они који имају ген ЦДКН2Б спорије старе, а он има битну улогу у борби против рака који се јавља када функционисање ћелија постане абнормално. У таквим случајевима он има потенцијал да спасава животе.
Научна студија показује да су људима потребна сва четири гена да би остали здрави чак и у дубокој старости.