latinica  ћирилица
01/12/2015 |  09:07 | Аутор: Вечерње новости

Дисајни путеви се сужавају од загађења

Број обољелих са хроничном опструктивном болешћу плућа је у сталном порасту. На настанак обољења утичу пушење, активно и пасивно, урођени недостатак одређених плућних ензима, генетика, инфекције у дјетињству...
Имунитет - Фото: flickr.com
ИмунитетФото: flickr.com

Чим захлади, чешће су болести дисајних органа, јер овакво вријеме погодује вирусима који нападају органе за дисање, али и додатно отежавају хронична стања респираторног система, као што је хронична опструктивна болест плућа (ХОБП). Тегобе су израженије уколико је присутно и повећано аерозагађење, изложеност разним гасовима, честицама или иритансима, и наравно - код пушача.

Број обољелих од ХОБП је у сталном порасту, упозорили су стручњаци поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против ове болести. Сужење дисајних путева карактеристично за ХОБП не може да се поправи и елиминише, па болест стално напредује.

Процјене Свјетске здравствене организације су да од ХОБП болује око 250 милиона људи у свијету. Годишње више од три милиона умре због посљедица ове болести, и то је једини од шест водећих узрока смртности у свијету који од 1970. године има константан пораст.

- ХОБП је, углавном, болест становништва од 35 до 40 година - каже др сц. мед. Дејан Димић, пнеумофтизиолог.

- У нашој земљи процјењује се да 10 одсто свих особа старијих од 40 година има ХОБП. Дијагноза је постављена код 320.000 људи, али се претпоставља да још око 520.000 има ХОБП, али нису верификовани - додаје др Димић.

На настанак ХОБП утичу пушење, активно и пасивно, аерозагађење, урођени недостатак одређених плућних ензима, генетска предиспозиција, пол (више погађа мушкарце, али расте и број обољелих женског пола), године старости, честе инфекције у дјетињству, ниска тјелесна тежина на рођењу. Најважније је да се болест открије у раном стадијуму, када је и успјех лијечења већи.

- Особе старије од 35 или 40 година, поготово ако су пушачи или су изложени неким факторима ризика, кашљу, искашљавају, имају епизоде губитка даха, отежаног дисања, брзо се замарају и често осјећају малаксалост, требало би да се јаве на преглед код пулмолога. "Златни стандард" за постављање дијагнозе је спирометрија, односно испитивање плућне функције. Уколико су добијени параметри смањени, ради се бронходилатацијски тест, а на основу тих резултата утврђујемо да ли особа има ХОБП, астму или бронхитис. Овај тест нам помаже и да одредимо стадијум болести, на основу кога одређујемо лијечење - истиче др Димић.

Једна студија је показала да чак 75 одсто обољелих у тешком и веома тешком стадијуму ХОБП, оба пола, има између шест и 15 придружених болести.

Ублажавање тегоба

- Лијечењем ублажавамо тегобе, али не можемо увијек да их потпуно уклонимо - напомиње др Димић. - Обољелима повећавамо толеранцију на напор, побољшавамо квалитет живота и општи здравствени статус, али и успоравамо прогресију болести. Лијекови који се највише примјењују су дугодјелујући бронходилататори, и они се инхалирају. Обавезан је престанак пушења, избјегавање фактора ризика, и излагања иритансима, обавезна вакцинација против грипа, али и пнеумокока. Исхрана богата минералима и витаминима, плућна рехабилитација, вјежбе дисања за ојачање плућне мускулатуре, правило искашљавање и добра хидратација су најважнији за разређивање секрета.