Да ли су нам угљени хидрати непријатељи?
Осим тога, кад је ријеч о храни “за утеху“ угљени хидрати су непревазиђени и то с разлогом. Скробаста храна вам одагна глад, да енергију и преко потребну дозу серотонина. Међутим, посљедњих година с популаризацијом најпре Аткинсове, а затим палео дијете, пали су у немилост свих који прате нова научна открића.
Да ли треба да се опростимо од хљеба и тестенина? “Не“, сматра нутрициониста Либи Лимон.
“Неки људи могу да једу житарице без икаквих проблема. Све зависи од ваше индивидуалне способности да их варите“, каже она.
Житарице можда имају лошу репутацију, али су заправо врло корисне. Богате су витаминима Б групе, гвожђем и калијумом. Ипак, нису све житарице исте. Модерне сорте обично су генетски модификоване, а хљеб који купујете највјероватније пун адитива и шећера.
Међутим, древне житарице попут спелте, оријенталне пшенице, тефа и амаранта су проверено корисне, а и лакше се варе од поменутих сорти. Хељда, киноа и просо заправо су семенке богате протеинима и влакнима.
Али да ли нас угљени хидрати гоје? Заправо, интегралне житарице могу да вам помогну да одржавате тежину тако што регулишу ниво шећера у крви и чине вас дуже ситим. Наравно, као и у свему осталом, умјереност је кључ.
“Угљени хидрати не треба да чине више од 60 одсто вашег дневног уноса“, каже Лимон. “Поврће и воће су такође угљени хидрати, па зато треба бити умјерен. За просјечну особу која нема интензивне тренинге, препоручујем једну до две порције интегралних житарица дневно“, каже Лимон. Иначе, једна порција у случају скуваних зрна одговара величини стиснуте песнице (исто важи и за некувану тестенину), а у случају пецива, једној кришки хлеба, односно половини кифле или земичке.
Извор: Independent/Б92