Људи у космосу живе 15 година
Састављање орбиталне станице почело је 20. новембра 1998. године лансирањем модула "Зорја" /Зора/ који су саградили Руси, а финансирали Американци.
Двије седмице касније, лансиран је амерички модул "Јунити" /Јединство/, који је спојен са "Зором" помоћу америчког "спејс шатла".
Још четири лета "шатла" и два руска лета довршила су прелиминарну конструкцију станице.
Прва посада "Експедиција један" стигла је двије године касније - били су то астронаут Насе Вилијам Шепард и руски астронаути Сергеј Крикалев и Јури Гиџенко.
Они су заједно покренули МКС и активирали разне системе неопходне за одржавање живота. Од тада су редовне мисије на МКС.
Ако се томе дода руска свемирска станица "Мир", која је била константно настањена током 12 и по година - од 15 година укупно проведених у орбити /између 1986. и 2001/ у посљедње три деценије биле су само четири године када људи нису живјели у орбити Земље.
У почетку је био замишљено да то буде америчка свемирска станица, али због компликованости процеса изградње и цијене пројекта, амерички предсједник Бил Клинтон одлучио је да склопи партнерство са Русијом у септембру 1993. године.
Американци су осигурали више финансијских средстава, а Русија је обезбиједила неке од модула, као и превоз терета и људи својим летјелицама "Сојуз" и "Прогрес", што се показало као веома неопходно након повлачења "спејс шатлова" 2011. године усљед учесталих хаварија.
МКС би требало да остане у орбити бар до 2024. године, када ће се неки њени дијелови, вјероватно само амерички модули, деорбитирати.
Ти модули доведени су у орбиту и причвршћени на станицу помоћу "спејс шатлова", па се не могу сами помјерати.
С друге стране, руски модули опремљени су потисним моторима, па би могли сами да се релоцирају на нову станицу, што и Руси најављују.
Научници истичу да је МКС веома битна за разумијевање живота у свемиру, свемирског лета и орбиталних процедура, као и за тестирање машина и опреме.