ЦГ и НАТО - подршка САД, Оланд против проширења
Мало је вјероватно да ће се прије министарског самита НАТО-а у децембру коначно знати да ли ће Црна Гора добити позивницу, иако представници власти, њој наклоњени медији и сателитске странке оцјењују да је након порука потпредсједника САД Џозефа Бајдена чланство у алијанси практично готова ствар.
Мишљење да у овом тренутку не треба ширити НАТО, да је званично познато, није промјенила ни Француска као утицајна чланица алијансе. Такође, досадашња пракса показује да није неуобичајено да се важне одлуке доносе у посљедњем моменту, практично на самом самиту.
Амерички потпредсједник Бајден је у понедјељак у телефонском разговору премијеру Милу Ђукановићу казао да САД подржавају чланство Црне Горе у НАТО-у "под условом да Црна Гора настави да спроводи реформе и ојача подршку јавности приступању НАТО-у".
Бајден је тада похвалио реформе у обавјештајном сектору и владавини права и позвао премијера да “настави да тражи начине за јачање напора у борби против корупције и организованог криминала“.
Ђукановић је након разговора за Бајденом рекао да сада са “много више извјесности можемо рећи“ да ће Црна Гора у децембру добити позивницу, као и да подршка САД “представља признање за постигнуто и подстицај за наставак реформи“.
Уочи ишчекивања децембра у прилог Црној Гори не иде чињеница да предсједник Француске Франсоа Оланд кроз јавне наступе није показао промјену става да НАТО не треба да се даље шири у овом тренутку.
Оланд је у марту поручио да је “засада“ став Француске “да се одбију све апликације земаља које би у неком тренутку могле жељети да се придруже НАТО-у, јер вјерују да алијанса не треба да се шири у овом тренутку“.
Ђукановић је касније тврдио да је Оланд говорио у контексту рјешавања проблема на релацији НАТО и Русија због кризе у Украјини, након чега је из кабинета француског предсједника саопштено да у алијанси постоји сагласност да ниједна од четири земље које су кандидати за чланство нису спремне да се придруже НАТО савезу.
Иако су провладини медији и функционери владајуће коалиције ширили оптимизам и уочи самита у Велсу у септембру прошле године наводећи да “Црна Гора може очекивати позивницу јер је направила велике помаке“, у Кардифу је одлучено да Црна Гора треба још да ради.
Ђукановић је то касније правдао наводима да су врата НАТО отворена иако се “у Црној Гори примјењује менталитетски приступ да све што не остваримо онда када смо наумили и у пуној мјери, то сматрамо неуспјехом“.
Осим, тога, не би било први пут да шефови дипломатија НАТО-а, односно лидери држава чланица одучују о у посљедњем моменту о некој земљи, укључујући и Црну Гору. Ни уочи самита у Риги 2006. није се знало да ли ће Црна Гора бити позивана у Партнерство за мир, али је одлука донесена на самом Самиту.
Слично се десило и на Самиту у Букурешту 2008, када је позив у пакету требало да добију Хрватска, Албанија и Македонија. Након одбијања Грчке да подржи Македонију због проблема са именом, предсједник Џорџ Буш тражио је да позивницу добију Албанија и Хрватска, које су од тада чланице НАТО-а.
Марфи: Снажно подржавам Обамину администрацију за пријем Црне Горе
Амерички сенатор Крис Марфи рекао је јуче да “снажно подржава одлуку Обамине администрације да подржи формално чланство Црне Горе у НАТО-у“.
“Као што већ́ дуго тврдим, приступање Црне Горе послужиће као провјера против руске агресије у региону, елиминисаће стратешки јаз дуж јадранске обале и учврстити демократске реформе унутар њених граница", навео је Марфи, члан спољнополитчког одбора Сената, на свом сајту.
"За више од пола вијека, организација Сјеверноатлантског пакта је заштитила права и интересе Сједињених Држава и наших савезника. Снажно вјерујем да ће НАТО ојачати уласком Црне Горе у своје редове како идемо све даље у 21. вијек“, рекао је овај сенатор из редова Демократске странке.