Зашто људи носе црвени конац око руке?
Наши стари од давнина вјерују да црвени конац може да спасе и заштитити од било ког урока.
Многе културе широм свијета вјерују да путем наших мисли или путем завидног погледа, особа може да нашкоди другој особи узрокујући јој болест, озљеду или чак смрт. Урок је стријела која излази из душе завидника и урокљивца према ономе коме завиди и некада та стријела погађа, а некада промаши.
"Црвени конац" проналазимо код Јевреја (посебно кабалиста), будиста и хиндуса (свети конац који штити, испуњава духовну жељу или снажи завјет).
За црвени конац се вјерује како "одвраћа" лошу срећу коју човјеку може донијети урок зла ока. На хебрејском језику он се назива "ројте бинделе" и обично је направљен од танке вунице. Носи се на лијевој руци повезан као наруквица.
Неки од тих црвених конаца се доносе из Израела. Понекад је црвени конац у огромним количинама обавијан око гроба јеврејске библијске мученице Рахеле у близини Витлејема. Сматра се да црвени конац има огромне моћи и да доноси добру срећу и да гарантује ономе ко га носи божанску заштиту.
Неки Јевреји, који се плаше негативних утицаја урока, имају стару традицију да вежу црвени конац на бебин креветић у нади да ће тиме одвратити уроке и призвати милост Бога па ће беба бити заштићена од свакога зла.
Калава је свети хиндуистички конац, који се такође зове и "маули" на хинду језику. Носи се у току обављања хиндуистичких ритуала као што су Јајна или Пуја односно санкалпа. Веже се од стране свештеника на руке вјерника који присуствују обреду молитве. Калава се веже на десној руци мушкарца и неудатих жена, а на лијевој руци удатих жена. Такав конац је најчешће симболички чин намјере у уму особе да јој се испуни жељени духовни завјет.
Крајем деведестих, црвени конац постаје популаран међу музичким и филмским звијездама у САД-у као што су Мадона, Мајкл Џексон, Рози О`Донел, што се затим пренијело на млађе генерације Холивуда.
Постоји много митова о њему, али у стварности то је само – народна медицина.
Црвени конац око зглоба наводно смањује болове у зглобовима и појачава циркулацију крви.
Вунени конац такође наводно утиче на циркулацију, јер упална реакција почиње успорењем крвотока. Такође служи као извор мањег статичког електрицитета.
Хигијенски најздравија терморегулацијска ствар је вуна. Њена структура омогућава кожи да дише. Штавише, посједује љековита својства.
Од давнина су се људи ослобађали зубобоље, главобоље, болова у леђима, тако што су на болно мјесто стављали комад праве природне вуне. Такође су пријевремено рођену дјецу стављали у руно овце.
Ствар је у томе да природна влакна вуне, ошишане и нетретиране било којим хемикалијама одлично се упијају у кожу и умирују је.
Ако користите постељину од природне вуне, постојећи ланолин из ње (који се топи на температури тијела), лако продире у кожу. На тај начин благотворно дјелује на мишиће, зглобове, кичму, ублажава болове и повећава циркулацију крви. Топлотна проводљивост вуне је нижа од многих текстилних материјала.
Постоје вјеровања наших бака, да се вуненим концем могу излијечити брадавице. Према том вјеровању, уколико је брадавица на прсту, веже се црвени вунени конац на зглоб руке (ако је на нози – на чланак). Носи се двије недеље. Послије се скине и закопати у земљу. Кад конац иструли (за око мјесец дана) – нестаће и брадавица.