Преминула примабалерина Јованка Бјегојевић
Рођена је 1931. године у Прњавору, гдје је и стекла прва знања о игри на часовима госпође Хатман. Деветогодишња Јованка први пут показала је своје играчко умијеће у родном граду на школској новогодишњој приредби. Школовње наставља у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи врсног педагога Милета Јовановића.
Њена професионална играчка каријера започиње 1950, у Народном позоришту у Београду гдје већ у децембру те године дебитује играјући главну улогу – Кнегињу у балету Балада о једној средњовјековној љубави. За овим, нижу се и успјеси у балетима: Лабудово језеро, Симфонија, Орфеј, Јоланда, Краљица острва, Кинеска прича, Ромео и Јулија.
Осим на матичној сцени Народног позоришта у Београду, с великом успјехом играла је у периоду од 1956–1959. године у Паризу у балетској трупи реномираног играча и кореографа Жана Бабилеа, као водећа балерина класичног и модерног балетског репертоара, међу којима и улоге креиране специјално за њу: Пијесак, Копча, Балетино; 1959. године потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији, гдје је ангажована како у класичном, тако и у модерном балетском репертоару.
У Београд се враћа на позив управе Народног позоришта и од 1961. до 1972. године са несмањеним жаром плијени и самоувјерено влада сценом играјући водеће улоге у редовном репертоару и премијерне представе: Жизела, Двобој, Триптихон, Пепељуга, Пољубац виле, Напуштене, Птицо не склапај своја крила, коју је специјално за њу написао комозитор Енрико Јосиф, Звјездани круг и друге.
Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму, на Блиском истоку, Грчкој и Бугарској.
Јованка Бјегојевић један је од оснивача Удружења балетских умјетника Србије 1962. године, чији је била и предсједник у периоду од 1982–1984. године.
Добитница је Седмојулске награде Републике Србије за улогу у балету Триптихон П.Коњовића (1962), Октобарске награде града Београда, Годишње награде Народног позоришта у Београду (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.
Године 1972. престаје активно да игра и наставља да се бави педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских умјетности у Београду као редовни професор. У два наврата 1970. и 1994. године обавља дужност шефа и директора Балета Народног позоришта у Београду. Осамдесетих година постаје шеф Балета Позоришта на Теразијама гдје је у представи Орфеј у паклу показала и своје кореографско умијеће.
Звијезда је филмова "Звиждук у осам", "Музика кроз вијекове", "У једном граду ко зна ком".