Неки људи трипут брже старе
Колико пута сте погрешно процијенили неку особу и додали јој неку годину више или је и нехотице прогласили млађом? То се дешава каде се процес биолошког старења и датум рођења из неких разлога размимоилазе. Брзина којом се одвија овај унутрашњи процес старења у значајној мери може да се разликује од човека до човека. Најновија истраживања показују да се код неких особа биолошко старење одвија чак три пута брже.
У студији су учествовали 38-годишњаци са Новог Зеланда, а научници су открили да њихова биолошка старост, стање органа, имуног система, срца и хромозома, могу да се разликују од 30 до чак 60 година. Што је била већа биолошка старост, старије су и изгледали, нагласили су истраживачи.
- Тражили смо кључне маркере за интегритет и стање различитих органа у тијелима релативно младих особа, како бисмо утврдили колико су њихова тијела заиста стара - објаснио је аутор студије доцент Данијел Баскин из Медицинске школе и центра за старење Универзитета Дјук у Дураму. - Открили смо да постоји јасна повезаност старијег спољашњег изгледа и убрзаног старења изнутра. Такође, могуће је на неки начин измјерити процес старења и код млађих особа што углавном радимо само код старијих.
За већину млађих особа, процес биолошког старења синхронизован је са хронолошким старењем, открио је међународни тим истраживача. Али генетика и утицај окружења могу да покрену биолошке процесе да се знаци старења испоље много брже, или много спорије, него што би се очекивало у односу на датум рођења.
Аутори студије су израчунали да ће до 2050. године на планети живјети 400 милиона особа старих 80 и више година, што је три пута више него сада. Овај тренд, напомињу истраживачи, указује на значај проналажења начина да се открију знаци старења у ранијем периоду живота, да се дизајнирају куре које могу да продуже здрав живот и превенирају почетак болести повезаних са старењем.
У циљу истраживања научници су прикупили податке од 871 особе мушког и женског пола са Новог Зеланда који су праћени од рођења 1972. и 1973. године.
У 2011. години, када су учесници истраживања имали 38 година, урађено им је 18 тестова којим је одређена брзина старења - контрола бубрега, јетре, плућа, стања имуног система и функција метаболизма. Оцјењени су такође и холестерол, крвни притисак, стање зуба и вида, здравље срца. Измјерена је и дужина тјеломјера - заштитних капица на крајевима хромозома, које се скраћују у процесу старења.
Истраживачи су пронашли да биолошка старост може да варира и до 30 година у односу на хронолошку старост, иако сви учесници још нису имали ниједну болест која је повезана са старењем. Урађене су, затим, нове анализе у којима су поређени биомаркери запаљења који су узети 2011. године, са онима који су узети шест и 12 година раније.
То је показало да је између 26. и 38. године већина учесника старила уједначеним биолошким ритмом. Али, неки су добијали три биолошке године на сваку хронолошку. Са друге стране, било је и оних који су зауставили процес старења, као да је њихов биолошки ритам био "на паузи".
Утврђено је и да су они који су били биолошки старији, имали лошије резултате на тестовима физичке и менталне оштрине. Особе које су брже стариле су приказале лошији баланс и моторну координацију, и пријавили су да имају више проблема са неким задацима, на пример пењањем уз степенице и ношењем намирница.
- То показује да већ у ранијем животном добу можемо да уочимо симптоме бржег напредовања биолошког старења код млађих особа, знаке који одговарају опадању физичких и когнитивних способности, много прије него што се развију болести настале као посљедица старења - рекао је Белски.
Доктор Розана Лајпциг, професор геријатрије и палијативне медицине у здравственој школи у Маунт Синају, каже да ће ово истраживање допринети бољем разумијевању процеса старења.
- Ако откријемо зашто неки људи знатно брже биолошки старе, то би омогућило да интервенишемо на неки начин како бисмо смањили ризик од компликација и болести повезаних са старењем - нагласила је Лајпцигова, која није учествовала у студији.
Доцент Белски је указао да би открића из овог истраживања могла да покрену научнике да размишљају у другом правцу.
- Ово ће нам помоћи да почнемо да размишљамо о идеји да умјесто да спријечавамо инидивидуалне болести као што су срчане болести или канцер, морамо да покушамо да пронађемо начин да лијечимо заједничке узроке свих ових стања, а то је старење.
Истраживање је финансирао Здравствено-истраживачки савјет Новог Зеланда, Амерички национални институт за старење, Британски медицинско-истраживачки савјет, Фондација Џејкобс и Јад Ханадив Ротшилд фондација.
Резултати су објављени у зборнику Националне академије наука.