ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ПОКОЉА У ДРАКУЛИЋУ

Парох дракулићки протојеј-ставрофор Остоја Вуковић рекао је да су се кроз историју десили многи тужни догађаји које православна црква обиљежава, међу којим је и овај, који се из године и годину, па и данас молитвено обиљежава у знак сјећања на страдалнике. "Сјећамо се данас наших правосланик страдалника који су мучки у овим селима настрадали, на необјашњиво непримјерен начин за људски род, у сред мркле ноћи од злочинаца наоружаним сјекирама, вилама, ножевима", рекао је Вуковић, обрађајући се присутним вјерницима и потомцима жртава. Он је подсјетио да су злочинци ушли у српске куће и побили све живе, од новорођенчета до стараца, не остављајући никога. "То страдање свједок је зла и страдања у људској историји и зато треба да буде опомена. Треба да се приведу правди они који су криви, али важно је да сви ми будемо у молитви и праштању", поручио је парох Вуковић. Он је истакао да су Срби увијек бранили свој народ и част због вјере и да ће тако увијек и чинити, уз "молитву Богу, који је једини правда и истина". Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем због болести је био спријечен да данас служи заупокојену литургију. У знак сјећања на покољ мјештана ових села сваке прве недјеље у фебруару служи се заупокојена литургија и парастос невиним жртвама Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац. У овим селима 7. фебруара 1942. године Павелићеве усташе из такозваног "Тјелесног здруга", уз помоћ бањалучких усташа, побиле су, без иједног испаљеног метак, сјекирама, ножевима и крампомива више од 2 300 Срба међу којима је било и 551 дијете. Покољ је организовао усташки стожерник за "Хрватску крајину" Виктор Гутић, а предводио га је и у њему активно учествовао жупник бањалучког самостана Петрићевац гра Мирослав Мајсторовић Филиповић звани "фра сотона", који је након тога постао заповједник "Фабрике смрти" у јасеновачким логорима. БЕЗУМАН И СУРОВ ЗЛОЧИН У ДРАКУЛИЋУ Потпредсједник Владе Републике Српске (РС) Антон Касиповић изјавио је да је над Србима у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац код Бањалуке 7. фебруара 1942. године почињен безуман и суров злочин, који је утемељен на идеји уништавања једног народа и коме је немогуће дати димензију у цивилизацијском смислу. Након служеног помена на Спомен-костурници у Дракулићу за више од 2 300 жртава које су усташе Анте Павелића звјерски побиле 7. фебруара 1942. године, Касиповић је рекао Срни да је неопходно обиљежавати и сјећати се овог злочина, уколико се жели изграђивати друштво толеранције. Касиповић је рекао да је то и намјера Влада РС, али да је први услов за то да се препозна злочин и да му се да димензија. "Оваквом злочину који се овдје догодио, по његовој димензији и суровости како је извршен, немогуће је дати димензију у цивилизацијском смислу. Једноставно, то је злочин који је безуман и суров, утемељен на идеји уништавања једног народа, на убијању дјеце зато што се другачије зову и Богу моле", рекао је Касиповић. Да би се градило друштво, каже Касиповић, мора се из године у годину понављати, доказивати димензије тог злочина и изграђивати сасвим другачије друштво. Касиповић је казао да се мора наћи приступ и угао да будуће генерације схвате да је сваки злочин злочин, било ко да га је извршио и да сваки злочин треба осудити. Предсједник Републичке организације породица погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић рекао је да су све жртве у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац побијене без испаљеног метка, након чега је све покрадено, а потом страдала села насељена другим народом. "То говори да је све с намјером, односно да је почињен планирани геноцид над народом у овим српским селима. То историја не може заборавити", рекао је Митровић. Боро Брковић из Мотика, чијих је осам чланова породице на кућном прагу побијено 7. фебруара, присјећа се да је преживио захваљујући томе што је, са једним братом био сакривен иза врата штале, али да су му друга два брата, заједно са родитељима и родбином убијена. "Чуо сам брата како јауче и побјегао сам на таван у штали, док усташе нису отишле. Када сам се вратио сви у кући су били побијени. Мајка је давала знаке живота, али је умрла", прича кроз сузе.