latinica  ћирилица
02/07/2015 |  18:28 | Аутор: ТАНЈУГ

Целзијусова скала мијења потрошачке навике у Француској

Талас врућина који је ових дана захватио Француску утиче на промјену навика потрошача, захваљујући чему поједни сектори биљеже бољи промет а неке дјелатности региструју смањење продаје.
Сладолед - Фото: илустрација
СладоледФото: илустрација

У Паризу температура од преко 40 степени Целзијуса није забиљежена још од 1947. године, преноси лист Фигаро и констатује да врућине имају реалан утицај на економију.

У извјештају француског сената наводи се да су велике врућине 2003. утицале на смањење прикупљеног пореза на додату вриједност (ПДВ) од 15 до 30 милијарди евра, што износи 0,1 до 0,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).

У студији института за технологију из Масачусетса о утицају климе на продуктивност запослених оцјењено је да сваки степен изнад 15 подјељка Целзијуса умањује радни учинак за 1,5 до 1,7 одсто.

Када је ријеч о промјени навика потрошача у Француској, високе дневне температуре ваздуха крајем јуна и почетком јула подстакле се продају појединих производа.

Продаја сладоледа је у протеклих неколико врелих дана порасла за 45 одсто у односу на исти период 2014, инсектицида за 44 одсто, хране у конзерви за 36 процената, воћних сирупа за 35 одсто, сирових кобасица за 32, бијелог пива за 20 и дезодоранса за 18 одсто, тврде представници консултантске агенције за прилагођавање понуде климатским условима, Климпакт-Метнекст.

Очекује се да ће продаја сладоледа од почетка наредне недјеље скочити за 90 одсто у односу на исти период 2014.
Продаја миниралних вода је такође узлетјела. Током врућина 2003. промет термалне воде Авен порастао је 30 одсто.

С друге стране, продаја појединих артикала је пала због врућина, и то: замрзнутих готових јела за 22 одсто, чоколадних производа за 16 одсто, дуготрајног млијека за три одсто.

Продаја свежег воћа и поврћа такође пада због лошијег квалитета усљед високих температура. Током тропских врућина 2003. године, када је забиљежен помор живине због жеге, продаја производа од житараца смањена за 20 одсто а свјежег воћа за 25 одсто.