Због климатских промјена мужјаци постају женке

Гуштери који су генетски мужјаци почели су да полажу јаја као женке и да на свијет доносе друге гуштере. А начин одређивања пола гуштера се толико мијења да постоји могућност да женски полни хромозом потпуно нестане, истичу аутори студије објављене у часопису Натуре.

- Ово је први пут да смо доказали да се промјена пола може догодити било ком рептилу у дивљини - рекла је вођа истраживања Клер Холели са Универзитета у Канбери.

Студија је открила да екстремни климатски услови могу врло брзо да из коријена промијене биологију неког организма, навела је она.

За разлику од људи и других сисара, пол појединих рептила, попут алигатора и корњача, није одређен сексуалним хромозомом, већ температуром током инкубације.

Досад је пол брадатих змајева био одређен хромозомом. Као и птице, њихови полни хромозоми су Z и W, умјесто X и Y. Мужјаци су Z, а женке ZW. Код људи, сви имају хромозом X, док присуство хромозома Y генетски означава особу као мушкарца. Код брадатих змајева, пак, сви посједују хромозом Z, а присуство хромозома W их генетски одређује као женке.

У претходним студијама, научници су у лабораторијским условима показали да повишене температуре могу да промијене природну подјелу хромозома.

Холели и њене колеге су проучили генетске полне маркере 131 брадатог змаја ухваћеног у дивљини на сјевероистоку Аустралије и открили да су њих 11 имали све карактеристике женки, али и мушки Z хромозом.

Холели признаје да је број од 11 гуштера мали узорак и да ће са својим тимом морати даље да ради и проширује истраживање.

Генетски мужјаци који су постали женке не само да су полагали јаја већ су и по много чему били боље мајке од генетских женки, рекао је коаутор студије Артур Џорџ са Института за примијењењу екологију при Универзитету у Канбери.

Научници су, такође, утврдили да пол потомака ових гуштера више није био одређен хромозомом већ температуром.
То се дешава у једном од Аустралијских региона у којима температура рапидно расте посљедњих 40 година, рекла је Холели.

Лабораторијски тестови су показали да до промјене почне да долази када жива у термометру достигне 32 подјељак, а да се дешава у 100 одсто случајева када пређе 36 подјељак.