latinica  ћирилица
25/03/2015 |  11:01 | Аутор: СРНА

Србија прва по смртности од тумора

Србија је по смртности од тумора прва у Европи - упозоравају стручњаци и указују на чињеницу да је то добрим дијелом посљедица НАТО бомби са осиромашеним уранијумом.

Почетком године, Институт за јавно здравље у Приштини поднио је извјештај о малигним обољењима у 2013. и 2014. години на подручју Косова и Метохије, који показује раст броја обољелих од малигних тумора за 57 одсто.

Предсједник Друштва за борбу против рака професор Слободан Чикарић наводи да у развијеним земљама стопа нових случајева малигних обољења опада у просјеку за 0,6 одсто годишње, док се стопа смртности смањује за 1,6 одсто.

У Србији је стопа "инциденције" расла за два одсто, а стопа морталитета за 2,5 дсто.

"Ми смо по умирању од малигних тумора први у Европи. То је један од показатеља да се у животном миљеу становника Србије нешто посебно дешавало", упозорава професор Чикарић.

НАТО авијација је током 1999. године на подручје тадашње СР Југославије, а превасходно на територију Космета и на рубне дијелове Пчињског округа, бацила 15 тона осиромашеног уранијума, чији је период полураспада четири и по милијарде година.

Приликом експлозије бојеве муниције са осиромашеним уранијумом створена је прашина микронских димензија, која се распоредила по цијелој Србији и Балкану.

Грци су након два и по мјесеца бомбардовања Србије испитивањима утврдили да је зрачење на територији њихове земље повећано за 20 до 30 одсто.

"Десет милиона становника Србије нашло се у марту, априлу и мају 1999. у зони ризика од зрачења, а и даље се налази у тој зони. Зашто не бисмо тражили одштету од оних који су то урадили" - пита Чикарић за портал "Спутњика".

Он упозорава на још један проблем, а то је смањење броја изљечених од рака у Србији.

"Проблем је у томе што се 2001. године од 100 оболелих успевало да излечи 46. У Европи је то око 50, у Шведској 62. Међитим, та стопа у Србији опада, па је 2012. износила 41, што значи да је излечење све слабије", каже Чикарић.

Посљедњи званични извјештај Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" обухвата период до 2012. године.

Према подацима који су тада објављени, на подручју централне Србије и Војводине забиљежен је раст броја обољелих од лимфома и леукемије за чак 80 одсто.