Кустурица: Култура је неопходна да би човјек опстао
Кустурица је истакао да је овај скуп један од покушаја да се теме које се тичу човјека и покрећу низ егзистенцијалних питања актуелизују и да идеја о властитој слици свијета буде идеја о људској оригиналности.
- Апстрактни човјек је увијек јачи од оног рационалног иако препоручујем људима да буду рационални колико морају, али да та идеја о религиозности може да буде као у мом случају тражење Бога у култури - истакао је Кустурица.
Он је додао да је идеја културе, заправо, паралелна или истовремена појави Бога и религиозности, али, како је рекао, не религиозности која се ширила мачем, него интимом људском која је тражила да се у култури великим дјелима отјелотвори оно што човјек у својој најбољој функцији јесте.
Појашњавајући зашто мисли да је судбина филма неизвјесна, Кустурица је истакао да филм има технолошку брзину којом се урушава његова класична форма и да ће он због тржишта које "ждере" све тражити нове облике приказивања, гдје ће се ићи према комоцији, као уништењу филма.
- Бојим се да ће онај класични филм кога ми знамо из прошлог вијека бити сужен у сваком великом граду на неколико мултиплекса, а да ће остало бити телефон, компјутер, телевизија - рекао је Кустурица.
Истичући да хероја српског филма треба стварати на основу вјере, Кустурица је подсјетио да и он прави филм који говори о човјеку који је изведен из три различите приче и који је несрећну љубав доживио тако да јој на крају посвећује остатак свог живота.
- Заправо његов живот се одвија у времену рата у коме он носи млијеко у своју касарну, а када једном учини добро змији, она му спаси живот. То је обрнуто од очекиваног и од оног што људи, који не читају Стари завјет или не знају Нови, заправо не знају шта је суштинска људска драма - рекао је Кустурица.
Ђакон Ненад Илић сматра да је циљ, уствари, нека врста тражења могућности како литургија да помогне филму, тако и филм да помогне цркви, јер се и једно и друго бави истином и потрагом за човјеком.
- Као што се умјетност бави истином и потрагом за човјеком, тако се и црква бави тиме да очува људски лик и да га држи у вези са највишом вриједности - са Богом - рекао је Илић.
Он је додао да у таквом садејству имају шансу у вези која се остварује преко личности стваралаштва оних који истовремено и траже истину и имају вриједности којима теже, а свједоче их другима који то не би требало да забораве.
Ова дискусија је одржана у оквиру симпозијума "Теологија у јавној сфери". Модератор дискује је био Кустурица, а учествовали су и Небојша Дугалић и Стаматис Склирис.
Епископ Григорије: Скуп настао као одговор на свеопшту кризу
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије затворио је вечерас у Требињу други годишњи симпозијум "Теологија у јавној сфери", оцјењујући да овај скуп има смисла зато што је настао као одговор на свеопшту кризу која је захватила и државу и цркву и све области јавне сфера.
- То је, у суштини, општа криза смисла, јер смо смисао одавно престали да тражимо. Сматрам да из кризе можемо да изађемо само уколико направимо корак једни према другима и уколико покушамо да разговарамо са Богом, односно да се молимо Богу, и уколико једни другим хоћемо да помогнемо - рекао је епископ Григорије.
Владика Григорије истакао је да је дубоко увјерен да нема човјека који нема потребу за другим човјеком и да нема човјека који нема потребе за Богом.
- У свим тим кризама ми смо овај симпосион организовали као градић који је на периферији Републике Српске, Црне Горе, српске нације и цијелог свијета и управо у ту периферију долазе нам људи који су из центра збивања и који имају дарове да буду слушани и да од њих можемо нешто да научимо - рекао је владика Григорије.
Симпозијум је организовала Епархија захумско-херцеговачка и приморска у оквиру прославе епархијске славе Светог Игњатија Богоносца.