Владика Григорије тражи међународну арбитражу за Суторину

"Познато је да не постоји ниједно залеђе тако близу мора, а да нема и излаз на море. БиХ то неће чинити свађом, већ правним поретком“, изјавио је раније владика. Душан Радовић је као предсједник Удружења грађана "Избор", након локалних избора у Новом, гдје су добили девет мандата, уврстио епископа међу преговараче са ДПС-ом, иако је у изборној кампањи протежирао грађански, мултиетнички и мултиконфенсионални програм. Његов имењак из ДПС-а није јуче желио да коментарише учешће свештеника у тиму, наводећи да на ту тему могу да говоре једино преговарачи ДПС-а, преноси црногорски портал "Вијести".

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије упутио је властима БиХ иницијативу за међународну арбитражу око дијела јадранске обале у близини Игала у Црној Гори. Владика тврди како тај дио територије треба припасти БиХ. Власти обје државе, међутим, тврде да у погледу граница нема отворених питања, преноси на свом порталу Радио Слободна Европа.

Међународне границе БиХ су оне у којима је 1992. године призната као независна држава и према њима има само један излаз на море, а то је Неум. Са Црном Гором нема неријешених питања па тако ни претензија према дијелу јадранске обале код мјеста Суторина у близини Игала, иако је то некада био дио бх. територије, тврди за Радио Слободна Европа министар сигурности БиХ Тарик Садовић:
"Нажалост, на моју велику жалост, БиХ нема други излаз на море у предјелу Суторине. Мени је познато да су катастарске општине Суторина и Крушевице код Игала некада биле у саставу општине Требиње и некада је то био други излаз Босне и Херцеговине на море. Можда су чак и власници парцела у грунту, и дан-данас у тим катастарским општинама, били држављани БиХ. Ко је и зашто промијенио АВНОЈ-евске границе БиХ, да ли је тиме учињена неправда Босни и Херцеговини, а сигурно јесте, је прије свега питање за политичаре. Мени колико је познато, БиХ са Црном Гором нема отворених питања у погледу границе."

Званичан позив властима БиХ, тачније предсједавајућем Вијећа министара Николи Шпирићу и члану државног предсједништва Небојши Радмановићу, да БиХ укључе у међународну арбитражу око дијела јадранске обале у близини Игала, упутио је владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије:

"Ми живимо овдје неколико километара ваздушно далеко од мора, а немамо приступ мору. Као људи, једноставно морамо да имамо ту жељу јер је она природна. Не постоји нигдје на свијету тако далеко, тако драстично одвојено залеђе од приморја. Не улазећи ни у какве политичке конотације нити имајући икакве политичке амбиције, па чак ни територијалне, говоримо само о томе да то питање постоји, а људи су од нас тражили да тражимо одговор на то питање. Наравно да је најбољи могући одговор тај који бисмо добили од међународне арбитраже и од међународних комисија које се у то разумију и које једноставно треба да имају у виду прије свега живот људи и неке нормалне међусусједске односе."

Члан бх. Предсједништва Небојша Радмановић изјавио је да се питање границе БиХ и Црне Горе помињало неколико пута у прошлости али да је тренутно потпуно неизвјесно шта колективни шеф државе може урадити у вези с тим. Истовремено, амбасадор БиХ у Подгорици Бранислав Јукић каже како нема било каквих информација да се одступило од ранијих званичних ставова бх. власти када је у питању граница са Црном Гором:

"Службени став БиХ је да са Црном Гором немамо отворених питања, а овај став су у разговорима са црногорским званичницима потврдили чланови Предсједништва БиХ кад су били овдје у посјетама у Црној Гори, дакле, господин Харис Силајџић 25.10.2007., господин Небојша Радмановић 29.11.2007. године и господин Жељко Комшић 10.12.2007. године. Дакле, то је тренутно службени и званични став који имамо. Наравно, у случају да надлежне институције пошаљу неке друге инструкције, ја, као амбасадор БиХ, ћу поступити према тим инструкцијама."

Амбасадор Црне Горе у БиХ Рамиз Башић истиче да су границе двије земље утврђене и јасне и да нема никаквих територијалних спорова те је потпуно нејасно зашто се ово питање покреће:

"Црна Гора и Босна и Херцеговина немају ниједно отворено питање, укључујући и територијално. Према томе, ми смо припремили и Споразум о граници да он може бити врло брзо потписан, једино је неки мали застој на бх. страни зато што након избора није изабрана нова државна комисија за границе. То је чисто процедурални разлог, значи формални разлог, иначе тај споразум је спреман за потписивање. Тиме ћемо уствари ставити тачку на све ове приче око ових питања. Наравно, не може човјек да је равнодушан, али то нема никакву официјелну вриједност, него је више у некој форми неке спекулације и идеје."

Из Владе Црне Горе поручују да са Босном и Херецеговином немају спорних питања посебно не око раграничења и да то нико до сада од босанских званичника није помињао. А из Црногорске православне цркве упозоравају да би држава хитно требала да реагује, подсјећајући да инцијатива потиче од владике захумско--херецеговачко-приморског Григорија, који има вјерске ингеренције у Црној Гори, те да се ради о аспирацијама Српске православне цркве која, како тврде, жели да отуђи дио црногорске територије код Суторине.

Помоћник министра спољних послова и предсједник владине Комисије за разграничење Драган Ђуровић тврди да Црна Гора нема спорних посебно не територијалних питања са Босном и Херецеговином, напротив:

“Имамо изванредне односе на свим нивоима. Недавно смо имали и конзуларне консултације на којима смо поново покренули питање закључивања споразума о граници, јер признавањем узајамним Босне и Херцговине и Црне Горе није било никаквих спорних питања, поготово не територијалним .Чак се ми надамо да ћемо први споразум о граници закључити са Босном и Херцеговином, примјењујући Бадинтеров принцип да административне границе представљају државне границе, да су оне својевремно одређене. Тако да нема нити је било званичних најава са босанске стране да има икаквих неријешених питања .“

Са друге стране, очигледно упознат са овом темом, предсједник Скупштине Ранко Кривокапић данас је, гостујући на Радију Црне Горе и одговарајући на питање спора око црквене имовине са Српском православном црквом у Црној Гори, поменуо иницијативу владике захумско-херцеговачко-приморског Григорија који од власти Босне и Херцеговине тражи да од Црне Горе затраже дио територије:

"Не можемо финансирати оне који нуде територију Црне Горе, по којима треба да дамо дио територије Црне Горе у Суторини неком другом. Треба видјети да ли је тај господин грађанин, односно држављанин Црне Горе, сада нема више грађанина него постоји грађанин исто што и држављанин, у Црној Гори и да одговара кривично зато што је покушао да одуђи дио територије и тражи отуђење дијела територије Црне Горе".

Црногорски медији пренијели су писање босанске штампе да је српски члан Предсједништва те земље Небојша Радмановић рекао да је преиспитивање границе између Црне Горе и Босне и Херцеговине у дијелу јадранске обале комплексно и да је тешко рећи што Предсједништво Босне и Херцеговине може да учини у вези са тим. Такође је пренесено да је иницијатива потекла од стране владике захумско-херцеговачко- приморског Григорија, који је апеловао на власти те земље да се укључе у арбитражу јадранске обале која јој је одузета.

Ова иницијатива данас је коментарисана и у дневном листу "Дан" од стране тиватског историчара и  Копублицисте из Боке Васка Костића, који подржава став владике Григорија да Босна и Херцеговина има право да има претензије на дио територије у Црној Гори у Суторини, позивајући се на историју. Костић каже да су дијелови Боке припадали Босни и то не у кратком историјском раздобљу. "Довољно је поменути само земљу Светог Саве и докле се она простирала још док је он живио на овој земљи, па од тада кроз све епохе", каже Костић, који наводи да подршка становника Суторине тој идеји не треба да чуди. Костић за то оптужује "погрешну антисрпску, експлоататорску, асимилаторску политику према Боки и Бокељима од стране црногорске власти", која се по његовом суду не либи фалсификата и притисака јер су свјесни да је Црна Гора, скрпљена од неколико области гдје већински народ чине Срби.

Са друге стране, Стево Вучинић, предсједник Одбора за промоцију Црногорске православне цркве, у више је наврата у посљедње вријеме са конференција за медије упозоравао црногорске власти да владика Григорије, користећи своје црквене надлежности у Суторини у Боки, ради против државног интегритета и суверенитета Црне Горе:

"Управо та ситуација која сада на неки начин ескалира у Боки Которској, оно на што сам упозоравао.О овоме је било разговора иначе још на Дејтонским мировним преговорима, међутим, тада је вјероватно међународна заједница запријечила такав могући сценарио. Али сада Српска православна црква и извјесни политички и остали обавјештајни кругови из Београда, који имају изузетно експозитуру у Боки Которској покушавају да деструирају територију Црне Горе, да јој отму дијелове територије. На жалост, дијелови државне администрације по овом питању не показују довољно интересовања и сматрам да је то ескалирало до мјере која може да изазове озбиљне политичке невоље и у земљи и вани."

Додајмо и да су медији пренијели изјаву амбасадора Босне и Херцеговине у Црној Гори Бранимира Јукића, који је рекао да је званичан став те државе о граници са Црном Гором јасан и да нема отворених питања. Јукић је подсјетио на општеприхваћен став Бадинтерове комисије, према којем границе између бивших југословенских република постају међудржавне на дан стицања независности.