Србија и Хрватска, пролазно захлађење односа

Загребачки политиколог Давор Ђенеро оцијенио је да је Самит премијера централне и југоисточне Европе и Кине у Београду по свему судећи пропуштена прилика за Хрватску с обзиром на огроман интерес који има за сарадњу с Кином, а за дијалог Србије и Хрватске на највишем нивоу, додаје, вјероватно неће бити прилике до фебруара идуће године.

"Хрватски премијер очито је пропустио своју задњу шансу за пробијање леда у билатералним односима, остаје да видимо ко ће бити актер на хрватској страни који ће прихватити тај дипломатски изазов", рекао је Ђенеро Танјугу и додао да ће се та прилика вјероватно отворити на инаугурацији хрватског предсједника.

Сматра да је случај Шешељ отежао билатералну комуникацију, али и истакао да је одлика државника да и у неповољним околностима одржавају дијалог и комуникацију, те да односи двије државе треба да буду прагматични.

Према његовим ријечима, Хрватска и Србија, ако желе да развијају односе, морају прећи из игре ''нулте суме'' на игру с позитивним резултатом.

Директор Центра за регионализам Александар Попов оцијенио је да отказивање Милановићеве посјете Београду није добро, јер се стиче утисак да се међусобни односи злоупотребљавају за унутрашње политичке сврхе, ради стицања одређених поена на домаћем терену.

"То се код нас дешавало периодично, не само са те стране, и Србија је понекад користила прејаку реторику и неке потезе који нису ишли у правцу побољшања односа, да би се хомогенизовало домаће јавно мњење. Мислим да је то манир генерално у нашем региону", рекао је Попов.

Према његовим ријечима, сама резолуција и хрватског Сабора и Европског парламента не би требало да буде повод за раздор.

"Немам обичај да браним ни ову ни било коју другу владу у Србији, али овај пут је стварно врућ кестен Хаг пребацио Србији безусловним пуштањем Шешеља на слободу што је најмање прижељкивала садашња власт", сматра Попов.

Како је навео, то што се приговара Влади Србије да се не ограђује од Шешељевих изјава које наравно враћају у 90-е године тиме што се показују територијалне претензије према сусједима, није прави приговор.

"Ако би се влада стално ограђивала од његових изјава, а он их често даје, онда би он добијао превише на значају, фактички он би постао институција којом би се бавила влада. Сада ограђивати се од сваке изјаве Шешеља мислим да би било крајње контрапродуктивно и да тај приговор није сасвим на мјесту", нагласио је Попов.

Навео је да је и раније било периода захлађења односа са Хрватском у случају тужбе и контратужбе двије државе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, као и захлађења односа с још неким земљама, посебно послије самопроглашене независности Косова.

"Међутим, то су повремене турбуленције које за извјесно вријеме захладе односе чак и врате их мало уназад, али на сву срећу то не траје предуго", казао је Попов.

Вукадиновић: Вештачка тензија из Загреба

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је да се из Загреба помало вјештачки сада ствара тензија поводом ослобађања и изјава Шешеља и да се то чини у интересу предизборне кампање у Хрватској.

Неспорно је, каже Вукадиновић, да су Шешељеве изјаве провокативне и сам је рекао да су намјерно такве јер покушава да пробије медијску блокаду и добије простор и у српским и у регионалним медијима, али је неспорно и да Шешељ у овом тренутку не игра никакву ни званичну нити незваничну улогу у српској политици нити има утицај на њу.

"Чињеница је да његове изјаве ма колико радикалне биле и звучале само су одраз у огледалу онога што хрватски званичници изјављују сваке године редовно, а посебно приликом обиљежавања годишњица Бљеска, Олује или Вуковара", рекао је Вукадиновић.

Оцијенио је да ће прије свега резолуција Европског парламента, па и хрватског сабора, утицати негативно и на српско-хрватске односе и на ток и ентузијазам у погледу евроинтеграције Србије.

"Могуће да ће ствар лећи након ових жустрих реакција и након хрватских избора али мислим да ће негативне посљедице остати и да су неки духови и авети прошлости сада оживјели, мање због изјава самог Шешља а више захваљући реакцији хрватских званичника који су успјели да излобирају и Европски парламент изгласавајући ову непотребну, сувишну, штетну резолуцију", закључио је Вукадиновић.