latinica  ћирилица
26/11/2014 |  20:43 | Аутор: РТРС

Стрес на послу: Ријешите га се успјешно и постигните успјех

Што се боље носите са стресом, то ћете позитивније утицати на околину, а туђи стрес мање ће утицати на вас. Самоконтрола се може задржати и под великим стресом.

Превише посла, страх за будућност и лоши међуљудски односи у фирми главни су узроци стреса на послу, но контролисањем властитих реакција можете створити угоднију радну околину.

Способност суочавања са стресом на послу један је од фактора који је заслужан за успјех. Емоције су заразне, а стрес увелико утиче на квалитет односа са шефовима и колегама. Што се боље носите са стресом, то ћете позитивније утицати на околину, а туђи стрес мање ће утицати на вас. Чак и ако радите у врло стресној околини, можете задржати самоконтролу и самопоуздање. За то је врло важно развити емоционалну интелигенцију, односно способност управљања властитим емоцијама на позитивне и конструктивне начине. Емоционална интелигенција такође обухваћа комуницирање с другима на начин који помаже превладавању међусобних разлика те смањивању напетости и стреса.

Препознајте знакове претјераног стреса

Кад су преоптерећени на послу, људи губе самопоуздање и могу постати нервозни или повучени. Тад им посао може постати напоран, а радна способност опада. Игнорисање знакова стреса на послу може довести до већих проблема - не само незадовољства послом него и здравствених те емотивних тегоба попут несанице, мишићне напетости или губитка сексуалне жеље.

Симптоми стреса:

- исцрпљеност

- тјескоба

- отежана концентрација

- главобоље

- напетост

- желучане тегобе

- повлачење из друштва

Стрес на послу

Многе ситуације на послу су изван наше контроле,нарочито понашање других. Умјесто да се живцирате, усредсредите се на оно што можете контролисати - прије свега начин на који реагујете на проблеме.

Рјешавање сукоба на здраве, конструктивне начине може ојачати повјерење између људи те распршити стрес и напетости. Кад се морате носити с емотивним ситуацијама на радноме мјесту, останите усредоточени на садашњост - не повлачите ствари које су се догодиле давно у прошлости. Будите свјесни својих осјећаја, али и онога што вам саговорник покушава дати на знање. Притом обратите пажњу и на невербалну комуникацију - говор тијела одговоран је за 95-98 посто информација које преносимо.

У многим случајевима од изговорених је ријечи важнији тон гласа, геста или додир. Ваше невербалне поруке тако могу изазвати занимање, повјерење или збуњеност и одбојност па припазите и на њих. Ако сукоб није могуће ријешити, одлучите прекинути препирку с колегама или надређенима чак и ако се још не слажете.

2. савјет: Одредите приоритете и добро се организујте

Анализирајте дневни распоред. Попишите све ствари које требате учинити и поредајте их по важности. Најприје обавите најважније ствари и оне које доживљавате неугоднима - тако ћете их се прије ријешити. Не покушавајте нагурати превише обавеза у један дан јер је врло вјеројатно да нећете све стићи учинити. Будите свјесни да не морате све обавити сами - ако су други вољни помоћи, допустите им. Будите спремни на компромисе јер различити људи задатке обављају на различите начине. Такође, будите благи према себи - превише рада, а премало опуштања води у исцрпљеност.

Испланирајте неколико краћих пауза. Скренете ли накратко мисли од посла, бит ћете продуктивнији

3. савјет: Ријешите се лоших менталних навика и понашања

Иако перфекционизам можда не звучи као лоша навика, он је изравно повезан с тјескобом. Ниједан посао, ситуација или одлука никад не може бити сто посто исправан, па ће тежња савршенству повећати свакодневни стрес. Постављате ли си превисоке циљеве или покушавате обавити превише тога у прекратко вријеме, осуђени сте на неуспјех. Негативно размишљање такође је лоша навика - ако најприје видите негативну страну, брзо ћете остати без енергије и мотивације.

Неуредност је још једна навика која чини живот стресним. Спремање стола може помоћи

4. савјет: Здрава прехрана и добар сан учиниће вас отпорнијима

Пад шећера у крви може вас учинити тјескобнима и раздражљивима, а преједање безвољнима. Једете ли мале и честе оброке током дана, одржаћете уравнотежену количину шећера у крви и избјећи такве промјене расположења. Нипошто не лијечите стрес алкохолом - иако краткорочно опушта, дугорочно може повећати стрес. Припазите и да се добро наспавате - тако ћете лакше задржати емоционалну равнотежу и повећати отпорност на стрес.

Пола сата вјежбања на дан подиже расположење

5. савјет: Развијте емоционалну интелигенцију

Главне компоненте емоционалне интелигенције су познавање властитих осјећаја, контрола интензитета осјећаја, мотивирање самог себе, препознавање емоција код других људи те успостављање и одржавање односа. Све те способности кључне су за превладавање стреса. За почетак важно је схватити које ситуације у вама покрећу “стресну реакцију“ те начине који вам помажу да се смирите - то може бити кратка шетња или разговор с пријатељем.