latinica  ћирилица
20/11/2014 |  17:36 | Аутор: ТАНЈУГ

Србија постигла договор са ММФ

Србија је послије година недисциплине и неуспјеха постигла споразум са ММФ-ом, те је с тога ово важан дан за нашу земљу јер је донесен економски план који ће подржати читав свијет, изјавио је данас премијер Србије Александар Вучић.
Вучић са делегацијом ММФ-а - Фото: ТАНЈУГ
Вучић са делегацијом ММФ-аФото: ТАНЈУГ

Вучић је на конференцији за новинаре након сусрета са комесаром ЕУ за политику сусједства и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом рекао да је важна тема њихових разговора била спровођење озбиљних реформа у Србији.

"Ми желимо да будемо економски конкурентна земља, не неко ко ће тражити да достигне земље ЕУ, већ земља која ће да зарађује и обезбјеђује добар живот својим грађанима. За то ће нам требати неко вријеме", рекао је Вучић, и подсјетио да ММФ констатује да ће то бити 2017, али је поновио да он мисли да ће то бити 2016.

- За Србију је важно да покажемо да желимо да напредујемо - додао је премијер, да не желимо њихов новац и милостињу већ да покажемо да смо поносан члан који жели да доприноси ЕУ, а не само да узима од ЕУ.

Шеф Мисије ММФ за Србију Зузана Мургасова потврдила је да је та међународна финансијска институција постигла договор с Владом Србије о новом трогодишњем аранжману из предострожности у вриједности од око милијарду евра.

Нови аранжман требало би да одобри Борд извршних директора ММФ, али ће, према плану, бити ефективан од 1. јануара 2015. године.

Мургасова је рекла да ће изазови Владе и даље бити висока стопа незапослености, висок јавни дуг и висок дефицит буџета.

У наредном периоду потребно је спроводити мјере економског опоравка које ће обезбиједити макроекономску стабилност, отварање нових радних мјеста, спровођење фискалне консолидације, која треба да заустави раст јавног дуга, рекла је Мургасова. Фискална консолидација, како је рекла, има два циља - да обузда високу јавну потрошњу, односно укупне трошкове за пензије и плате у јавном сектору, као и смањење издатака из буџета за јавна предузећа.

Пратеће структурне реформе требало би да омогуће отварање нових радних мјеста, смањење јавног дуга, а фискална консолидација треба да смањи високу јавну потрошњу, прије свега у јавном сектору који је буџетски корисник, уз истовремену бригу о социјално најугроженијем слоју становништва. Фисно прилагођавање би, како је рекла, требало да омогући и релаксацију монетарне политике, ако то и спољни услови дозволе. То би, навела је, омогућило и снижавање каматних стопа.

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да ће и НБС са своје стране дати допринос убрзању кредитне активности, подсјећајући да је у том смислу донијета одлука о смањивању референтне каматне стопе са 8,5 на осам одсто, као и измјене одлуке о обавезној резерви банака.