latinica  ћирилица
24/10/2014 |  08:36 | Аутор: klix.ba

Чланови Бијелог дугмета поново на коцертима наредне године

Најпознатија рок група бивше Југославије Бијело дугме ове године обиљежава 40 година постојања. Обиљежавања овог јубилеја почело је промоцијом књиге "Шта би да си на мом мјесту" аутора Душана Весића која је уз мини концерт одржана у клубу Цинема - Слога. Промоцији су пируствовали и чланови бенда Жељко Бебек и Зоран Ређић.
Бијело дугме - Фото: klix.ba
Бијело дугмеФото: klix.ba

"Шта би дао да си на мом мјесту" је узбудљив и емотиван документ о једном прохујалом добу и бенду чије су пјесме надживјеле вријеме и земљу у којој су рођене. Биографију, која се чита као најузбудљивији роман, употпуњују ексклузивне фотографије из каријере и приватног живота чланова групе.

"Прва слика коју памтим је њихов концерт у Београду и послије концерта била је незапамћена хистерија дјевојчица. Била је таква хистерија да је полиција једва успјела шмрковима растјерати те дјевојчице. Мени је то било потпуно фасцинантно. Знали смо приче да се то дешавало Битлсима, али да је то могуће на простору Југославије, нисмо могли ни сањати. Ко би могао направити велики бесплатни концерт да дође много људи - Бијело дугме, ко би могао продати много плоча - Бијело дугме, и тако су то радили све као да је најнормалније на свијету", присјетио се Весић који је један од најпознатијих рок новинара с простора бивше Југославије.

Присјетио се и како је Бијело дугме била та група која је прва правила концерте у халама и да су те хале биле премале за све обожаватеље.

"Мислим да је став био пресудан за њихов успјех и он их је учинио популарним јер су први изнијели став и нису га мијењали. Такође, први пут на простору бивше Југославије имали смо тинејџерке - категорију која до тада није постојала", рекао је Весић.

Зоран Реџић осим овог јубилеја слави још један - 50 година откако је почео свирати. Нажалост, из периода с Бијелим дугметом истиче да не памти ништа лијепо.
"Стварно нема ништа лијепо. Оно што памтим је саобраћајна несрећа гдје сам страдао и имам посљедице које и данас осјећам, а годину дана послије сломио сам прст и грешком љекара се искомпликовало, те ми је и данас укочен основни прст за бас гитару", рекао је Реџић.

Открио је како би се чланови Бијелог дугмета могли скупити поново сљедеће године и организирати концерте. Било је говора да ће се то догодити 2013. године, но није било времена за квалитетну организацију.

На промоцији књиге било је много њихових колега, познатих личности међу којима је била и Зумрета Миџић, познатија као Зузи Зу. Својевремено је пјевала пратеће вокале Бијелом дугмету и тог периода се врло радо сјећа. Иначе, иза себе има богату пјевачку каријеру.

"Мислим да би се требао направити филм о сваком члану Бијелог дугмета и то у Сарајеву јер је овдје све почело. Требамо их уздизати ми, јер чланови тог бенда то заслужују и то треба урадити док су живи. Мени је Бијело дугме увијек било у срцу и то вријеме не могу заборавити. Била сам мали дио тога и пресретна сам", рекла је Зузи Зу показујући акредитацију за концерт који је 1988. године одржан у Зетри када је пјевала и она као пратња Бијелом дугмету.

Звијезда вечери свакако је био Жељко Бебек којег су сви нестрпљиво чекали. Присјетио се свог пјевања у Бијелом дугмету, а модератори су га најавили као особу због којег су "дјевојке губиле главу и ко зна шта још".

"Најљепша ствар је била та што смо уопште настали, што смо се састали и схватили да можемо направити нешто више од обичне игранке и наступа. Када смо то схватили рођено је Бијело дугме и ја се заиста сјећам првог дана када сам запјевао с њима, посљедњег дана када сам га напустио 1984. године и почетак 2005. године када смо се посљедњи пут окупили и направили лијепе концерте", рекао је Бебек.

Промоцији књиге претходила је и свирка на којој је млади бенд свирао Дугметове хитове, а публика једногласно пјевала.