latinica  ћирилица
22/10/2014 |  16:04 | Аутор: РТС

Преминула Марија Црнобори

Чувена југословенска глумица и чланица Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања, Марија Црнобори, преминула је 21. октобра у 97. години у свом стану у Београду, саопштено је из ЈДП-а.
Марија Црнобори и Мата Милошевић у представи "У агонији" (1959. година) - Фото: Wikipedia
Марија Црнобори и Мата Милошевић у представи "У агонији" (1959. година)Фото: Wikipedia

Марија Црнобори се родила у Истри, у малом мјесту Бањоле код Пуле, 1. октобра 1918. године. Глумачку академију је завршила у Загребу, а још као ученица глумила је у Хрватском народном казалишту  у Загребу, а послије тога и двије сезоне у ХНК у Ријеци.

Године 1947, на позив Бојана Ступице, са редитељем и супругом Марком Фотезом из Истре је прешла у Београд у који доноси своје глумачке таленте, врхунски професионализам и праву посвећеност раду на изградњи једног новог театра - Југословенског драмског позоришта.

Играла је и у првој представи ЈДП, 3. априла те године, у представи "Краљ Бетајнове".

Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени Југословенског драмског: Софоклову Антигону, Расинову Федру, Шекспирову Леди Магбет и Регану (Краљ Лир), Гетеову Ифигенију (Ифигенија на Тауриди).

Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта, Цанкаревом "Краљу Бетајнове" као Францка; постала је стуб-ослонац репертоара ове Куће: насловне улоге у драмама "Љубов" Јароваја К. Трењова и "Кандида" Б. Шоа, Софија Александровна у Чеховљевом "Ујка Вањи", Јула у "Пери Сегединцу" Лазе Костића, Катарина Ивановна у "Браћи Карамазови" од Достојевског, код Крлеже Клара у "Леди", Јадвига Јасенска у "На рубу памети" и Лаура Лембахова у "У агонији", Клер у Женовим "Слушкињама", Јокаста у Христићевим "Чистим рукама"...

У том позоришту и као гостујући глумац на дубровачком и сплитском љетњем фестивалу играла је, између осталог, улогу прве Офелије на Ловрјенцу у Дубровнику.

Са Марком Фотезом је учествовала и у етаблирању Дубровачких љетњих игара (Офелија у "Хамлету" 1952. и Гертруда 1956, Титанија у "Сну летње ноћи", Ида у "Дубровачкој трилогији" и друге улоге).

Награђивана је и одликована највећим признањима за посебна остварења и животно дјело као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Добричин прстен (1992).

Године 2009. свечано јој је додељена Повеља Сабора чакавског пјесништва Жмињ а 2013. године на Дан државности Републике Србије предсједник државе Томислав Николић одликовао ју је Сретењским орденом III реда.

Последњи пут се у јавности појавила на београдској промоцији своје књиге "Животић", у којој је предочен сет занимљивих прича и свједочанстава из свијета позоришне умјетности и глуме, у облику одабраних есеја које је писала од 1952. до 2004. године. Објавила је и књигу "Свијет глуме".

Од 1948. године до краја живота живела је у Београду.