X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 06/12/2017 | 14:50

О значају меда и тисовог дрвета у народним обичајима и вјеровањима

Наши преци су вјеровали да се виле окупљају око тисе и да ово дрво штити од урока и сваког зла...

Готово свако зна за пиће старих Словена-медовину, као и да је мед незаобилазан у култу мртвих. Наши преци су вјеровали да мед постаје од јутарње росе и руменила као божји дар људима. Један лијеп свадбени обичај, данас је готово заборављен. Некада се, пред први улазак у младожењину довратак мазао медом који су младенци морали да лизну ако су жељели да им будући брачни живот буде сладак као мед, и да их прати срећа. У свакој цркви или манастиру могу се наћи крстићи од тисовине који се купују као сувенир и потом носе као амајлија око врата. Наши преци су вјеровали да се виле окупљају око тисе и да ово дрво штити од урока и сваког зла. Комадић тисовог дрвета се ставља и у колијевку новорођенчета или се ушива у његову одјећу. Тисов прут штити путника на путу. Ово дрво, такође, има велику заштитну моћ за стоку па се ставља у тор, животињама око врата или рога. У неким крајевима се сматра да је посебно јака против урока “предворена тисовина”. Тако у Васојевићима “невин момак и невина дјевојка” цијеле ноћи не спавају, него ложе ватру и “дворе тисовину”. Нажалост не наводи се о ком празнику се овај обичај обавља.

 

Човјек је одувијек волио да се лијепо облачи. Спољашњи изглед је означавао и статусни симбол појединца. У једној од емисија смо говорили да су црвену боју одјеће носили људи на високим положајима: свештеници, официри, љекари. Одјећа је представљала скупоцјено рухо и припремала се годинама. Дјевојка је своју спрему припремала од тренутка кад се задјевојчи па све до удаје. Основу дјевојачке спреме чинили су одјевни предмети које ће она носити у будућности а нешто је требало оставити у аманет својој дјеци. Такву одјећу данас називамо народна ношња и она се чува у Етнографским музејима. Вриједан дио народне ношње је женска антерија у народу позната као долама. Кроји се од црвене чохе. Састављена је од уже кројене полеђине, клинова и пешева кројених полукружно и састављених хоризонтално. Украшена је срменим ширитима и концем. Као украс по ивицама на деколтеу, пришивено је са сваке стране по 12 срмених дугмића. Доламе су носиле богатије жене. Због љепоте и отмјености антерије су биле веома омиљене код српских дама.