latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 16/08/2017 | 15:07

Дунђери

С обзиром да не ради посебно прецизан посао, ријеч „дунђер“ се данас користи и у погрдном смислу за непрецизан, па и неквалитетан рад....

Дунђер је зидар који гради куће „набијанице“. Набијаница је кућа чији се зидови праве тако што се у дрвену арматуру (слично као код бетонирања) набија земља. У Војводини се та земља мијеша са пљевом, да би после сушења била компактнија. Зидови су дебели по пола метра. У набијаницама је љети хладовина, а зими топло. Али пошто не постоји изолација у односу на земљу, зидови су увијек при дну влажни. С обзиром да не ради посебно прецизан посао, ријеч „дунђер“ се данас користи и у погрдном смислу за непрецизан, па и неквалитетан рад. Црнотравски печалбари су познати широм бивше Југославије, као градитељи-зидари, краће неимари грађевинари, а некада су се звали дунђери. У овом крају печалбарство се може поделити у четири периода: Прво до ослобођења од Турака 1878. други од ослобођења од Турака до пред крај XИX вијека, трећи до почетка Другог свјетског рата 1941. и четврти од завршетка Другог свјетског рата до данас. У вријеме под Турцима ишло се из нужде у печалбу. Дунђерски мајстори су градили турске џамије и куће у околини Ниша и Врања. Послије ослобођења од Турака, ишло се у печалбу у Бугарску, потом и према Београду 1885., а први дунђери црнотравски су се појавили 1820. године. Поред дунђера у печалбу су ишли и кречари, пинтери, кацари, длакари, терзије, столари и други. Нарочито су црнотравски мајстори -зидари били познати до пред почетак Другог свјетског рата и послије његовог завршетка, када су градили најсложеније зграде-објекте и то у Београду, Скопљу и другим градовима широм бивше Југославије. У почетку печалбарења мајстори грађевински су ишли у дружине, које су се звале тајфе, а послије груповођу би преузимао предузимач, који је погађао посао, одређивао дневнице и вршио надзор рада.