latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 27/07/2017 | 14:51

О брачним обичајима некада

Према обичајима, од младенаца се очекивало да најприје обезбиједе потомство, односно да “продуже породичну лозу”...

Иако су се у данашњим браковима сачувала нека традиционална начела, већину старих народних обичаја заувек је прекрила прошлост. То је посебно видљиво у сеоским домаћинствима и некадашњим породичним задругама у којима је живело неколико покољења и породица и у којима је свако знао своју улогу. Младожења би, према обичајима, доводио невјесту својој кући, у бројну заједницу, док су супротни случајеви (у којима је младожења одлазио у младин дом) били веома ријетки, па чак и срамни. Данас, кроз наш контакт програм, разговарамо о брачним обичајима некада. Према обичајима, од младенаца се очекивало да најприје обезбиједе потомство, односно да “продуже породичну лозу”. Са друге стране, долазак невјесте значио је нову “радну снагу” која може да припомогне у сеоским пословима, па су због тога на цијени биле здраве, једре и јаке дјевојке које су могле да рађају дјецу и раде у пољу. Такође се гледало какво је здравље у невјестиној фамилији и има ли у њој довољно дјеце. За невјесте није било изузетака ни у ком смислу. Тако се подразумијевало да труднице, као и сви остали чланови фамилије, раде тешке послове у пољу, а многе од њих на њивама су се и порађале. Пошто (и поред свих предострожности) “продужетак лозе” није био поуздан, у неким крајевима, посебно у источној Србији, установљен је “брак на пробу”. Овакав брак је трајао онолико дуго колико је било потребно да се утврди да ли је жена способна да рађа и да ради. Уколико би се показалао да девојка испуњава све “захтјеве”, фамилија би уприличила свадбу. Али, уколико би се у току “пробе” испоставило да је дјевојка лијена или, не дај Боже, нероткиња, у већини случајева, младићева фамилија би је отјерала из куће и она би се, посрамљена, враћала својим родитељима. Не треба ни рећи да би јој “обруканој”, послије тога, било веома тешко да нађе другог младожењу.