Љетник

Како су наши преци рачунали вријеме? Умјесто календарске, знали су за соларну годину, тј. за период студеног и период топлог времена. Ова година дијелила се на мјесеце који су имали пет пута по шест дана. Нису знали за суботу и она је ушла у српско рачунање времена тек са хришћанством. Називи дана и мјесеци одређивани су по послу који се тада обављао. Недјеља је била дан недјелања тј. одмора, понедјељак први дан послије недјеље, уторак-други или втори, сриједом означавала средина ит. ( о томе смо вам већ раније говорили ). За називе мјесеци се као примјер може узети коловоз у коме се највише скупљала љетина која се превозила од њиве до куће, па су “кола возила” највише овог мјесеца. Овакво рачунање времена одржало се у народу до данашњих дана у одређивању дана и ноћи: дан је од изласка до заласка сунца, а ноћ од заласка до свитања. Тако се и година дијелила на зимски и љетни период. Посебна је занимљива прослава љетника којим је почињао период прољећних радова и славио се у вријеме прољећне равнодневице ( 1. марта ). Готово свима су познати обреди који прате божићне празнике, мало је познато да се неки понављају и за вријеме прославе љетника. На тај дан се рано устаје. Дјеца честитају родитељима сретан љетник, а потом иду од куће до куће да и другима честитају празник. Дјеца у поворци називају се љетничари и љетничарке. Она успут сакупљају суво храстово грање и када уђу у кућу, и честитају празник, баце то грање на ватру и благосиљају: да се рађају мушка дјеца и телад, женска јагњад и слично. Домаћице их дарују орасима, љешницима, и медом који је тај дан извађен из кошнице. Пази се да у кућу прво уђе дјечак ако се желе мушка дјеца или дјевојчица ако се желе женска. Тога дана сви гледају пут неба не би ли угледали птицу, да би били лаки као она. Такође се пази да тога дана у џепу буде пара како би се цијеле године зарађивало. О љетнику се, као и о Божићу у кућу уноси дренова гранчица са које сваки укућанин узме по пупољак и прогута га да би био здрав као дрен. Такође се пази какав је човјек онај ко први дође у посјету-добар или лош, јер ће таква бити цијела година. Зимски период почињао је послије сакупљања љетине, на почетку јесење сјетве или по спуштању стоке са испаше. Ако је било потребе за додатном радном снагом, није се изнајмљивала на годину, него од почетка до краја љетњег периода. Касније, са хришћанским празницима, овај период се одређивао од Ђурђевдана до Митровдана. Око јесење равнодневице или Митровдана исплаћивала се накнада “бећарима”, момцима који су чували овце, па се Митровдан сматрао бећарским празником.