X

За ваш уређај је
доступна апликација

СВИЛЕН КОНАЦ | 15/06/2017 | 14:46

Мушко потомство

Обично говоримо о лијепим темама, али данас ћемо начети и једну која и није баш симпатична. Каква је-таква је, али уобичајена је у нашем народу, и зашто о њој не проговорити. Зашто очеви синове обично претпостављају кћерима....

Многи очеви се и у наше вријеме сматрају несрећним ако немају мушке дјеце. Од најстаријих времена, добити насљедника значило је добити сина. Да ли је то било тако само зато што ће се ћерке удати и отићи, и што су синови поузданија помоћ у пољским радовима? Ни то није неважно, али овакав однос према синовима имао је и религиозну подлогу. Знамо да је жена, у старо вријеме, сматрана култно нечистом, те, према томе, није могла обављати религиозне обреде. Најважнији обред био је одржавање домаћег култа, тј. служење душама предака, заштитницима домаћег огњишта. Због тога је само мушки потомак могао одржати овај култ. Само он је могао одржати породично огњиште да се не угаси. Ако би човјек умро, не оставивши за собом сина, то би значило да душе предака остају без жртава, незбринуте, и да ће на тога човјека бацити проклетство и одузети му мир на ономе свијету. Вјечно блаженство човјек може, по старом предању, обезбједити само ако за собом остави сина.