Дјевојке и њихова љепота-најљепши мотив у нашим народним пјесама

Наша народна мудрост за дјевојку каже да је “као бисер, што се мање виђа то је љепша”. Под појмом дјевојка, подразумијева се млада женска особа, одрасла за удају-удавача, којој треба да се нађе момак. Вук Караџић је записао: “Кад је момче већ за женидбу, те је загледало дјевојку, обично каже мајци... Вук даље додаје: “Кад дјевојка први пут пође у коло, намаже медом табане”. По народном вјеровању један од највећих гријехова, сматра се, стати дјевојци и момку на пут њихове љубави, а нарочито “скудити” младићу дјевојку и обрнуто. Присутна су многа народна вјеровања о дјевојци. Ево неких од њих:

Ако дјевојка уочи младе недјеље замисли неку жељу, та жеља ће јој се и остварити.

Момак ће се вратити напуштеној дјевојци ако она навече, одмах послије заласка сунца, у својој соби спали ловоров лист.

Чичак беру дјевојке и момци пред женидбу или удају и кришом бацају на вољену особу, говорећи: “Дај боже да се он(а) залијепи за њега (њу) као чичак за мене”.

Дјевојкама је најбоље да одсјецају косу у Млади петак па ће им брже расти и бити бујна.

Дјевојка не смије јести храну која је ношена на њиву јер ће јој се вратити сватови кад се буде удавала.

Послије јела, да не би остала усједјелица, дјевојка треба да прибере, опере и сложи судове.

Она дјевојка, која је испрошена понедјељком биће добра домаћица.

Да би се што прије удала, дјевојка треба да се на Ђурђевдан окупа прије изласка сунца.

Да би се сигурно и добро удала дјевојка, уочи Богојављења, треба да дочека ноћ будна са замишљеном жељом (жељом да се уда).