Кукуруз

Кукуруз је све до шездесетих година прошлог вијека заузимао, на овим просторима, прво мјесто у исхрани становништва, а уједно и у исхрани свих врста домаћих животиња. У домаћинствима се није могао појести готово ниједан оброк без кукуруза. Јео се за доручак, ручак, вечеру, и то спреман на разне начине, као основни прилог за већину јела. Од кукурузног брашна мијесио се и пекао хљеб, кували пура, скроб, љевуша или пријеснац, а од крупно мљевеног кукуруза, искључиво бијелог осмака, кувано је на млијеку омиљено јело-буњгур. Међутим, почетком седме деценије прошлог вијека, постепено се у исхрани прелазило на пшенични хљеб, који су најприје сељани сами правили у кући и пекли. Касније се хљеб почео довозити у сеоске продавнице прехрамбених артикала, па је велики број сеоских домаћинстава прешао на куповину готовог хљеба из пекара. Треба напоменути да употреба кукуруза за исхрану становништва није никада потпуно престала. Кукурузни хљеб често се користи и као специјалитет у јеловнику већине домаћинстава, за вријеме разних свечаности и породичних окупљања. Тада се кукурузни хљеб једе уз сарму, разна печења, кисели купус и суво месо. Справља се и пече од кукурузног брашна добијеног од кукуруза тврдунца, жутих или бијелих осмака самљевених у поточним млинчићима-воденицама, а понегдје и у сеоским млиновима на струју. Тако је кукуруз и након више вијекова, задржао значајно мјесто у исхрани становништва. Кукуруз је једногодишња биљка, житарица, из породице трава, а потиче из Јужног Мексика. У Шпанију га је пренио Фернандо Кортез 1519. године. Кукуруз се затим раширио у Француској, Италији, на Балканском полуострву итд. Постоје тврдње да кукуруз води поријекло из Кине, гдје се наводно гајио још прије 4500 година. Неки, пак, сматрају да га је Колумбо донио у Италију, након проналаска Америке 1492. године. У наше крајеве донесен је 1572. године, прво у Далмацију, а четири године касније доспијева и у Србију. Како су услови за гајење кукуруза у Србији били веома повољни, он постаје главна средњовјековна храна и потискује пшеницу и просо. Интересантан је податак да је бивша Краљевина Југославија била девета у свијету по производњи кукуруза. Чињеница је да сваки домаћин који се и данас бави производњом кукуруза, од њега има користи.