1.мај - Интернационални Празник Рада

1.маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтијевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо мјесецима агитовали за осмочасовно радно вријеме, и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се сљедећег дана; то је довело већи дио чикашке производње до застоја. Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у суботу и недељу 1. и 2. маја. Али у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу између радника чланова синдиката, који су спријечени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио умјесто њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умијешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повријеђених је било много. Побјешњели због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен (вјерује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца. Хистеричне градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. 11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. Умрли су због својих ријечи, не због својих поступака. 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима. На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтијева и своју класну солидарност“. Од тада се сваке године обиљежава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалце широм свијета, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у цијелом свијету, тај дан се обиљежава у спомен мученицима са трга „Хејмаркет“.