X

За ваш уређај је
доступна апликација

СВИЛЕН КОНАЦ | 21/04/2017 | 14:44

“Источни петак”, “Заклопита субота” и “Томина недјеља”

Међу описима светковања источног петка нарочито је упечатљив опис Бркајлије Касабалије, објављен у листу “Караџић” 1903. године...

Петак по Васкрсу, који се назива “бијели”, “благи” или “трапави петак”, тј. петак када се не пости, што је и разумљиво, јер му је претходио најдужи и најстрожији пост у години. За овај петак, који се још назива и “свијетли петак”, по Србији и Босни је раширенији назив “источни петак”. Назив му је настао од речи источник, што значи: извор, јер је било у обичају да се, рано зором, одлази на изворе и кладенце, гдје се обредно, ради здравља, умивало. Ова окупљања су прерастала у светковину која се, уз обед, ту проводила цијелог дана.
Међу описима светковања источног петка нарочито је упечатљив опис
Бркајлије Касабалије, објављен у листу “Караџић” 1903. године, гдје се каже да је почетком овог вијека православна чељад из Сарајева овога дана одлазила на исток, на Бенбашу, и умивала се на извору Пјенковац, вјерујући да је то добро ради здравља, јер је тога дана и Богородица измивала Христу ране. Након умивања се одлазило на Борак, осојну страну подно Требевића; гдје се ручавало и остајало у дружењу и ведром расположењу цијели дан. Диомеханџија је светковао “источни петак” као своју занатску славу. Сутра дочекујемо “Заклопиту суботу” а прекосутра “Томину недјељу”. Зашзо их је наш народ овако назвао? Субота по Васкрсу, се у Левчу и Темнићу назива “заклопита субота”, коју су нарочито светковале жене, док су мушкарци то означавали на необичан начин, наиме, на данашњи дан се нико није бријао и шишао. Субота је иначе, по народном одређењу, удовички или мртвачки дан и посвећена је превасходно помену мртвих, а “заклопита субота”, као дан посвећен покојницима, има наглашен мртвачки карактер, што се види и по нешишању и небријању мушкараца. Треба имати у виду да су, изузев суботе, називи свих дана у недјељи словенског поријекла.Ријеч субота је позајмљена из јеврејског језика, гдје гласи “шабат” (или сабат), а значи: покој, мир, одмор, а у јеврејски језик је ушла из асирског језика. На основу ове посуђенице је изграђено мишљење да је, вјероватно, стара словенска недјеља била шестодневна. Међутим, с друге стране, постоје врло јасни докази да су Словени имали седмодневну недјељу, поготову ако се имају у виду њихова астрономска знања и управљање према Мјесечевиммијенама. Стога је прихватљивије гледиште да је назив за суботњи дан избјегаван, јер је (као нпр. безимена недјеља) припадао божанству смрти или подземног свијета. Недјеља која слиједи назив је добила по Томи, једном од дванаест великих апостола. У седмици између Васкрса и Томине недјеље врата раја су отворена, и онај ко тад умре право у рај иде. По библијском учењу, Исус Христ се по ускрснућу јавио својим ученицима, ушавши кроз затворена врата. Освједочивши се у његово ускрснуће, ова једанаесторица су то испричала дванаестом (Томи), који је у тренутку Исусовог јављања био одсутан, но он им одговори: “Не вјерујем, док то не видим.” Осми дан по Васкрсу је Исус Христ поново дошао међу своје ученике, затекавши их све на окупу и прекорио Тому што није одмах у његово ускрснуће повјеровао. Отуда је Тома, чије име на јеврејском значи Близанац, добио надимак “Неверни”. Увјеривши се, тако, лично у Христове ране и његову бесмртност, Тома је постао један од најдосљеднијих поборника хришћанства, које је ширио у Палестини, Персији и Индији. Страдао је, избоден копљима, у индијском граду Мелипуру, зато што је супругу и сина тамошњег цара преобратио у хришћанство.