Коса Варцарка

Коса Варцарка је најпознатија коса за кошење траве у бившој Југославији, али и свијету. Ковачи који су стварали ову бритку и неломљиву косу живјели су у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду). Најпознатије породице, које су стотинама година преносиле мајсторлук ковања и каљења косе Варцарке су старосједиоци Варцар Вакуфа. У књизи “Мркоњић-Град”, Иван Ловреновић овако описује ковачки занат: “Ковачки занат, који ће до дана данашњега обавијати кругом тајновитог мајсторства многа кољена...а звонку савршеност косе варцарке пронијети до црногорских кршева и мађарских равница, уобличио се, изгледа, у средњем вијеку. Тај занат који траје, уз кризе и потешкоће, и данас, подмиривао је и све остале потребе везане уз гвожђе: ножеви (шклопци и ханџари), косири, српови, гребена, сјекире, мотике, косачки прибор, лемеши, плугови, грифови и чавли, гвожђа за дивље животиње итд. Некада је Варцар Вакуф одјекивао од чудних звукова ковачких чекића и наковања. На маленом простору "угнијездило" се десетак таквих занатских радионица. Данас више нема ковачких мјешина, хамера, и не извирују више гарава ковачка лица. Бројна уста су ковачке руке храниле и отхраниле. Косе варцарке су биле симбол живота многих фамилија, и генерацијама су значиле живот и будућност. Варцарка коса је била позната по цијелој ондашњој Југославији, чак и вани. Била је симбол препознатљивости Мркоњић Града из године у годину, из генерације у генерацију.