latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 07/03/2017 | 14:59

Кафана из које је почео 1. Свјетски рат

Кафана “Златна моруна” на Зеленом венцу je кафани која је ушла у историју као зборно мјесто младих револуционара, одакле су кренули у атентат на аустоугарског пријестолонасљедника Франца Фердинанда...

 

Кафана “Златна моруна” на Зеленом венцу, неформална база Гаврила Принципа, Трифка Грабежа, Недељка Чабриновића,али и њихових другова из организације “Млада Босна”, ушла је у историју као зборно мјесто младих револуционара, одакле су кренули у атентат на аустоугарског пријестолонасљедника Франца Фердинанда. Управо на ову адресу, у прољеће 1914. године у центру Београда, стигло је писмо на име Недељка Чабриновића са биљешком загребачког листа “Србобран” да ће аустроугарски пријестолонасљедник бити у Сарајеву 28. јуна на Видовдан, што је за Србе била озбиљна провокација. Као што рекосмо, у кафану “Златна моруна” на Зеленом венцу стигло је писмо да ће Франц Фердинанд присуствовати маневрима војске на Видовдан, и да ће доћи у посјету Сарајеву. Управо у овој кафани направљен је план да се иде у атентат на пријестолонасљедник, и ту се детаљно, мјесецима, план разрађивао. Средином јуна тројица младих, храбрих бораца за слободу, запутили су се ка босанској пријестоници. У Сарајево су стигли без проблема, са оружјем, које су понијели из Београда. Дошли су раније како би и тамо детаљно испланирали овај чин. Да ли је успешно извршење атентата на Фердинанда сплет несрећних околности, или упорност тројице младих револуционара да у својој намјери успију, историја не може да да прецизан одговор. Приликом првог проласка царске колоне промашен је аутомобил у којем се налазио пријестолонасљедник Фердинанд, и лакше је рањен пуковник Ерих фон Мерицио и гроф Боз-Валдех. Приликом повратка колоне, атентат је успјешно извршен. Додуше, суђење је показало да је друга жртва атентата, супруга Франца Фердинанда Софија Хотек убијена случајно. Недељко Чабриновић покушао је атентат бомбом, међутим неуспјешно, након чега је ухапшен. Грабеж није ни покушао, док га је Принцип успјешно обавио. Возач пријестолонасљедник погријешио је правац и враћао се, а у том тренутку је Принцип пуцао, и убио Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Тројица револуционара нису били пунољетни по тадашњим одредбама, а управо то био је главни разлог што нису осуђени на смртну казну. Сви осумњичени, пунољетни били су објешени. Принцип и Чабриновић имали су по 20, док је Грабеж имао 19 година. Након атентата који је изненадио, збунио и поразио аустроугарску војску, али и народ, тројица атентатора осуђени су на дугогодишњу временску казну, а услови под којим су је издржавали били су толико тешки, да ниједан од њих није преживио Први свјетски рат. Гаврило Принцип био је заточен у самици, гдје је полагано умирао од глади и болести, и пред крај Првог свјетског рата умро је од туберкулозе. Српски херој чије име зна сваки Србин, робијао је у “злогласном” затвору у Терезину у Чешкој, у влажним ћелијама препуним пацова. Свакодневно су га били, мучили, а храну је добијао сваки пети дан. Звјерски је мучен на разне начине, а неријетко су га стављали у дрвено буре у које је претходно било закуцано много ексера, а онда су га котрљали у таквом бурету док би се ексери забадали у његово, већ рањено тијело. Данас се често води полемика о идеолошком усмјерењу, да ли су млади револуционари заиста били ултра српски националисти, хероји, или пак терористи. Историчари наглашавају да су били националисти, и то на најпозитивнији начин. Вољели су свој народ, били су свјесни да су Срби и борили су се за ослобађање Босне и Херцеговине од окупације аустроугарске монархије. У том смислу они су вјеровали да је атентат на личност која поставља ту власт дозвољен чин. Били су орјенисани пројугословенски, жељели су да Босна буде слободна, да се уједини са Србијом, јер су вјеровали да ће Србија уједнити Јужне Словене. Тројица српских јунака, који су оставили неизбрисив траг у српској историји, припадали су нижем слоју у економском смислу, и живјели су у тешким условима. Политички мотив атентата је циљ да се Босна и Херцеговина ослободи окупације Аустроугарске, а нико није ни слутио да ће напад резултирати Првим свјетским ратом, поготово што су атентати били чести у то вријеме. Упркос томе што са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије, већ поједини људи на одређеним положајима, чланови организације “Уједињење или смрт” или “Црна рука”, Аустроугарске власти су искористиле новонасталу ситуацију да упуте ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтијевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустро -Угарске искористиле да објаве Србији рат, који је убрзо ескалирао у Први свјетски рат.