Свети Трифун-Трипундан

Примјећујемо, да је посљедњих година било појава које су изазвале својеврсну неправду према Светом Труфуну. Наиме, неупућени, су почели да подсјећају на Светог Валентина, као дан љубави, који се у неким западним земљама 14. Фебруара прославља као заштитник љубави. Али истог дана је Свети Труфун који се у нашем народу светкује управо као заштник љубави и дјевојака па нема потребе да тако великог свеца нашег народа замијенимо неким увозним. Добро, нека слави ко шта хоће, на нама је да данас кажемо нешто о Светом Трифуну. По народној причи, велики грешник Трифун, издржавао је божју казну, које ће бити ослобођен када пролиста врбов пањ. По Божјој вољи гајио је бостан и сваком пролазнику давао по лубеницу. Међутим, када се једног дана неки пролазник, журећи, није ни осврнуо на Трифуна и његов поклон, он љут баци за њим лубеницу и убије га. Вратио се очајан, али тада примјети да је врбов пањ олистао. Наиме, човјек кога није могао да заустави, хтио је да скуди неку дјевојку, а то је по народном вјеровању неопростив гријех. Тако се казна претвори у богу угодно дјело. Ријетко који светац у нашем народу има надимак. Свети Трифун има два. Негдје га називају “орезач”, а негдје “зарезој”. Како овај празник пада средином мјесеца, ови надимци се доводе у везу с временом када почиње да се реже винова лоза. Овога дана обичај је, да се иде у виноград и да се орежу две три гиџе, јер се вјерује, да тога дана ваља да се отпочне рад у винограду. Чак једна легенда каже да је Свети Трифун, режући лозу, непажњом одрезао себи нос. Било како било, Трифун се слави у свим нашим виноградима. У многим мјестима је важио као виноградарска слава, која посљедњих година почиње да се обнавља. Све до ИИ Свјетског рата овај светац је празнован као еснафска слава механџија и кафеџија. За Трифундан су везани многи обичаји и вјеровања. Један од таквих је и тај, да је Свети Трифун заштитник љубави и дјевојака. У крајевима гдје је било развијено овчарство, са Тривунданом почињало је празновање, негдје три негдје пет дана. Посебно у областима гдје су вуци наносили велике штете. Тих дана ништа није рађено са вуном, да не би вуци нападали стоку. У неким крајевима, празновао се овај светац, да град неби убио љетину. Било је мјеста гдје су на овај дан износили из куће бијеле кошуље и покриваче, вјерујући да ће то помоћи да жито боље роди. На овај дан жене не раде ништа иглом, да не би црви јели шљиве и кукуруз. Народ вели, да Бог на Светог Трифуна пободе главњу у земљу, и од тада настаје топлије. По народном вјеровању од овога дана почиње и дрво да ради, т. ј. тог дана почињу сокови да се крећу. Народ вели, да од Св. Трифуна не може снијег да стоји око дрвета, већ мора да окопни. Ако на Светог Трифуна пада снијег или киша, биће родна година, ако је вријеме лијепо и ведро биће гладна година.