Кантарион

За његову љековитост зна се дуже од два миленијума. Справљан је у облику тоника, чаја, уља или тинктуре, а у новије вријеме може да се нађе и у облику капсула, препарата који позитивно утиче на расположење и побољшава емоционалну равнотежу. Љековитост кантариону дајеспецифичан састав различитихкомпонената.Онусебисадржи мјешовити танин, етарска уља, смоле,црвену боју хиперицин, и још један састојак који му даје карактеристичну жуту боју. Има и холина, витамина Ц и трагове алкалоида. Етарско уље мирише на црногорична уља, и за њега је карактеристично да дјелује против цријевних паразита, док фенолска једињења из кантариона имају антибактеријску моћ. Кантарион је вишегодишња зељаста биљка висока до метар, која цвјета од маја до септембра. Расте по сувим брежуљцима, на осунчаним ливадама, пустом и необрађеном земљишту, крчевинама и рубовима шума. Љековити дио је цвијет и листови који се користе за лијечење плућа, грчева у трбуху и желуцу, згрушавања крви,болести бубрега, јетре, слезене и мокраћног мјехура. Посебно се препоручује за лијечење неконтролисаног мокрења. У народоној медицини ова биљка има посебну вриједнот у лијечењу посјекотина, опекотина, хемороида, као и у зарастању рана. Кожне промјене лијече се тако што се по њима маже уље кантариона, или се озлијеђено мјесто облаже чистом газом или чистим платном, натопљеним кантарионом. Најједноставнији начин припреме чаја изводи се тако што се у два децилитра провреле воде стави једна кашичица ситно исјецканог кантариона, склони са шпорета и поклопљено остави још 10-15 минута. Пије се три пута дневно код гастритиса, чира на желуцу, прољева, жутице, главобоље, бубрежних и менструалних тегоба...Значајно је напоменути да је кантарион најчешће употребљаван и најсвеобухватније истраживан природни антидепресив. Установљено је, такође, да има значајно мање нежељених дејстава од других антидепресива.