Крстовдан

Данас је Крстовдан, празник коме је наш народ посветио много обичаја. Крст је један од најстаријих човјекових симбола, а Словени су сматрали да има вишеструку магијску моћ, много прије него што су примили хришћанство. „Не постоји народ, ма како био примитиван, без религије и магије“, каже Бранислав Малиновски, један од највећих познавалаца словенске магије и религије. Примитиван човјек, ранијег доба, је тежио да контролише природу из практичних разлога. И то је радио директно, помоћу обреда и чини, приморавајући вјетар и временске прилике, животиње и усјеве да се покоравају његовој вољи. Тек касније, када је увидио да је његова магијска моћ ограничена, он се са страхом и надом, с молбом или пркосом обраћао вишим бићима, тј. Демонима, духовима предаха или боговима. Шта се догодило са религијом старих Словена по напуштању прапостојбине? Да ли су се Срби, примајући хришћанство, одрекли старих вјеровања, богова и обреда? Одговор је дефинитивно не. Као и у првим вијековима хришћанства код Византинаца и код Срба паралелно опстају нови, хришћански и стари, пагански обреди. Хришћански свештеници су се трудили да те паганске обичаје силом искоријене, све док им свети Сава, увидјевши да сила више одбија него придобија народ за нову вјеру, не препоручи да старим обичајима дају хришћанско обиљежје. И тако, до данашњих дана, заогрнуте плаштом хришћанства, до нас допиру магијске радње наших предака. Нема српске куће у којој се, о Божићу не уноси бадњак и не ломи чесница, иако се ни једно ни друго не спомиње у причи о рођењу Исуса Христа, нити их налазимо у иконографским представама. Носећи крстић око врата, не размишљамо много о његовој магијској моћи и сматрамо га хришћанским симболом. Крст је, међутим, много старији знак и стари Словени су га поштовали и прије него што су знали за хришћанство. Народни крст је настао као израз вјеровања у човјеколико божанство које се представљало идолом са раширеним рукама. Крстом на челу дјетета, гоњене су зле силе, демони и болести. На одјећи, посуђу, колијевкама, на кућама и сл. крст је, такође, штитио од злих сила. Заклињањем на крсту, потврђивани су договори, било трговачки, било дародавни. На њему се заклињало и приликом поласка у борбу, на дугачак пут или било коју другу неизвјесност. Крст се, такође, користио да означи границу неког земљишта или као забрана, нпр: забрана паше на одређеном земљишзу, сјече дрва, преласка преко усјева итд. На надгробном камену крст је симболисао покојника у гробу. Народни крст имао је најдужи доњи крак, нешто краће краке који су симболисали руке и најкраћи горњи крак. Њему најсличнији је латински крст који има најдужи доњи крак, док су остала три крака краћа и исте дужине. Овај облик крста се користио чешће се користио у слободном простору, да означи насеље, код заштите усјева од града, код поменутих забрана и сл. Под утицајем магијског круга у који је био уписан или округлих површина у које је био урезан, настао је равнокраки или грчки крст. О заштитној улози крста говори и овај обичај: Ако се путник затекне преко ноћи на отвореном, прије него што легне да спава, он око себе опише круг и у њему крст или на све четири стране свијета уцрта на тлу крст. Тако је заштићен од злих сила које ноћу владају. О прихватању крста као симбола свједочи и данашње празновање Крстовдана. Међутим, Срби славе два празника овог имена, од којих је само један прихваћен од стране православне цркве. У цркви се 18. јануара помињу свети мученици Теопемт и Теона и још двадесетак светаца о којима наш народ ништа не зна, али зато празнује Крстовдан као важан празник. У последње вријеме у нашим крајевима је обновљен један обичај који јасно говори о древном поријеклу овог празника. У Београду, из цркве св. Ђорђа на Бановом брду, креће свечана поворка у којој се носи дрвени крст који се потом баца у воду. Снажни младићи га потом израњају и враћају у цркву. Ово указује на древно чишћење идола, јер код свих словенских народа вода има значајно мјесто у магијским ритуалима. Такође, на овај древни обичај упућује и умивање икона сутрадан, на Богојављење. Као празник који пада пред почетак соларне године, Крстовдан је служио и за прорицање времена. Како од Божића, закључно са Крстовданом, има дванаест дана, сваки дан је одређивао вријеме у мјесецу који представља. Такође се мислило да ће вјетар, који дува на Крстовдан, најчешће дувати преко цијеле године. У Срему се вјерује да се на овај дан вјетрови крсте-укрштају, па који надјача, тај ће цијеле године дувати. На Косову се увече стављао крст у воду. Ако би се вода заледила, година ће бити добра и берићетна. У Босни се, опет, вјерује да онај који умре на Крстовдан и Богојављење иде у рај.