latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 27/12/2016 | 14:46

О хранљивој вриједности јаја

Јаја су прије свега хранљива, а нискокалорична намирница. Бјеланце је идеалан извор бјеланчевина јер садржи све есенцијалне аминокиселине у обиму који је створила природа. С друге стране, жуманце је богато гвожђем које има високу искористивост у организму....

 

Јаје садржи све хранљиве намирнице потребне организму, али без обзира на то не би требало да једемо више од два јајета дневно. Обиље јаја на васкршњој трпези изазива двоумљење да ли их треба јести или не. Наиме, вјеровало се да јаја не треба јести због опасности од холестерола. Међутим, послије неколико деценија проведених на „црној листи”, јаја се враћају на врх љествице хранљивих намирница!
Наш познати нутрициониста Љубомир Пфаф наглашава да јаја спадају у најбољу биолошку храну која садржи све хранљиве материје потребне организму. Ме
ђутим, Пфаф каже да то не значи да би требало цијели дан да једемо само јаја. Наиме, да би организам добио све неопходне састојке само из јаја, потребно је да их поједемо 20 до 30 , што је немогуће. Жуманце је тешко сварљиво, а садржи и висок проценат холестерола. У 100 грама жуманцета има чак 1.500 милиграма холестерола. Бјеланце нема холестерола и оно садржи овоалумине и овоглобулине, као и есенцијалне киселине. Јаја се не препоручују у исхрани дјеце до годину и по дана, јер протеин овоалбумин може да изазове алергије - каже Пфаф , и наглашава да не би требало да једемо више од два јајета дневно, и то обавезно уз другу храну и воћне сокове. Иначе, у посљедње вријеме све више научних истраживања потврђује да је тачно традиционално поимање јаја као изврсног извора хранљивих састојака. Стручњаци из Британског удружења за срце и Америчког удружења за срце кажу да јаја без бојазни можемо да једемо више од три пута недјељно. Здраве особе могу да једу једно јаје дневно, али при том ваља пазити на укупан дневни унос холестерола из различите хране. С друге стране, људи с повишеним масноћама у крви требало би да ограниче унос јаја и производа од јаја према препорукама љекара. Иначе, масти у јајима заправо и нису тако лоше јер више од половине масноћа су масне киселине које се сматрају здравим избором, а бјеланце не садржи холестерол. Јаја су прије свега хранљива, а нискокалорична намирница. Бјеланце је идеалан извор бјеланчевина јер садржи све есенцијалне аминокиселине у обиму који је створила природа. С друге стране, жуманце је богато гвожђем које има високу искористивост у организму. Бјеланце се састоји углавном од воде и око 11 одсто протеина, док је жуманце богато фосфором и бјеланчевинама, масноћама, али и витаминима и минералима. Поред витамина А, Д и Е, који се растварају у мастима, као и Б1 и Б2, витамина ПП и биотина, оно садржи и калцијум, фосфор, гвожђе, калијум, али и кобалт и бакар. У бјеланцету се налазе витамини раствориви у води, натријум, калијум и хлор. Човјек може да искористи 95 одсто хранљивих вриједности из једног јајета.