ССП са ЕУ: Ефекти адаптације споразума (ВИДЕО/ФОНО)
Адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању између БиХ и Европске уније примјењиваће се од 1. фебруара 2017. године док се не заврши поступак ратификације који спроводе Европски парламент и Парламентарна скупштина БиХ. На овај начин формално би био ријешен дугогодишњи проблем у односима БиХ и ЕУ иако пољопривредници страхују од губитака због даље либерализације. Истраживали смо каква је перспектива домаћих произвођача у овој тржишној утакмици.
БиХ постаје дио великог тржишта, али није ускладила своје политике са европским.Зато је неопходан договор о стратегији у сектору пољопривреде и руралног развоја у БиХ.
"Током цијеле 2016. године извоз је био у сталном порасту, а најважније је да се мијења структура млијечних производа које извозимо у ЕУ", изјавио је за РТРС Душан Нешковић, помоћник министра спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.Нешковић појашњава да је повећан извоз сира, јогурта и маслаца, производа који су означени као производи који имају додатну вриједност. Према ставу Европске уније либерални режим иде у прилог Босни и Херцеговини која има малу економију и њена размјена са ЕУ износи више од 70 одсто укупне трговине.
"Протокол на ССП не мијења постојећи повлаштени трговински режим између БиХ и ЕУ већ је ограничен на прилагођавање само неких одредби преференцијалне трговине", изјавила је за РТРС Јамила Миловић Халиловић, портпаролка Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.
Протокол, де факто, помијера сат уназад на 1. јули 2013. године и има за циљ постепено враћање регулаторног режима који је важио прије приступања Хрватске Европској унији, прецизирала је Миловић Халиловић.
Девет мљекара извози млијеко и млијечне производе из БиХ у Европску Унију. Иако није лако пронаћи тржиште у Унији које је било изгубљено прије три године, охрабрују подаци да су извезене количине веће.
"Извоз на тржиште Европске уније ове и прошле године био је отежан јер су цијене сировог млијека на домаћем тржишту неконкурентне цијени сировог млијека на европском тржишту", изјавио је за РТРС Владо Сандић из “Млијекопродукта" из Козарске Дубице, једне од девет мљекара која извози на тржиште ЕУ. Према његовом мишљењу главни разлог за такву ситуацију је појава одређеног вишка сировног млијека на тржишту Европске уније након забране извоза из ЕУ у Русију.
Домаћи произвођачи из више разлога нису конкурентни европским. Нису им доступни ИПА, ИПАРД или друге врсте средстава ЕУ због разлога унутар БиХ,а не Европске уније.Исплата подстицаја није редовна.
"Ако не испуне ове двије премије одмах послије Нове године ми договарамо протесте, ако не исплате до 1. марта 2017. године ми у марту договарамо протесте", изјавио је за РТРС Владимир Усорац, предсједник Удружења мљекара Републике Српске."Ако не ријешимо питање 80 милиона КМ идемо на апелацију, а ако на тај начин не ријешимо ово питање , ми ћемо протестовати", рекао је Усорац.
БиХ је у посљедње три године искористила непостојање напретка у преговорима за увођење царине и ограничења на одређени број производа којима је раније трговано са Хрватском према ЦЕФТА-и. Та ограничења ће се постепено уклањати. Заузврат, ЕУ је прихватила да одобри додатне концесије БиХ на 3-4 производа који су још предмет количинских ограничења. Извозне квоте у БиХ за вино, рибу и шећер су повећане. Ово су додатне могућности за извознике.