latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 14/12/2016 | 14:52

О симболу вјере-крсту

Назив крст је старословенског поријекла, и потиче из паганских времена. Симбол је самог Христа. Крст је првенствено симбол црквености и саборности, па и побједе добра над злом. Занимљиви су примјери из наше традиције, везани за крст...

 

Хумски кнез Мирослав је 17. јуна 1190. године, уговор с Дубровчанима овјерио равнократким (грчким) крстом. Побожна српска краљица Јелена, поклонила је манастиру Сопоћани драгоцјен крст и проклела сваког ко би га на силу изнио из манастира. У народу се крст употребљавао и као заштита против болести, демона, временских непогода и сваког зла. Као потврда таквих вјеровања је и народна пословица: “Бјежи к’о ђаво од крста”. Часни Крст, као побједнички знамен, указао се цару Константину, послије чега је постао његов вјерни поштовалац и у ту част изградио базилику у Јерусалиму. Око 350. године, Кирило Јерусалимски је први споменуо откриће крста на којем је разапет Христ, као и то да су дијелови раздијељени широм свијета. Посебно је занимљиво, а и недовољно познато, да се у српском манастиру Хиландару на Светој гори специјално чувају два крста, која су начињена од дијелова првобитног Часног Крста. Осим Часног Крста, постоје и друге врсте. Они нису хришћански, јер их прате особине прехришћанског живота. Међу њима се истичу: крст с главицом на горњем краку, крст с рукавима, с младим мјесецом, с ужетом изнад крста. Називају се народни или пагански крстови. У народном вјеровању је велика пажња придавана Часном Крсту. У календару је 18. јануара празник Крстовдан, сутрадан 19. јануара је Богојављење и уз њега обичај вађења из ријеке крста од леда који замјењује људску жртву. У цркви се 27. септембар празнује као Воздвижење Часног Крста, које је један од дванаест великих Господњих празника. Часни Крст, на којем је Исус Христ издахнуо, пронашла је царица Јелена, мати цара Константина, оснивача Цариграда, на овај дан 317. године, укопаног у темеље храма посвећеног богињи Венери. У чудотворну моћ Часног Крста увјерили су многи, јер су њиме васкрсавани умрли и исцјељивани болесни. Зато се овај крст називао часним и животворним. Крст је 628. године уздигао на голготу и положио га у храм светог васкрсења цар Ираклије, узнијевши га у биједној одјећи и босоног, попут Христа. На крсту су понекад исписана слова чије значење није увијек јасно данашњим вјерницима. Та слова, као скраћенице, потичу од свједочења апостола Јована. На православним крстовима често стоје иницијална слова ИХ ЦС, од ријечи “Исус Христос цар славе”.