latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 08/12/2016 | 14:58

Мираз у нашим народним обичајима о браку

До половине прошлог вијека, дјевојке без мираза тешко су се удавале. Мираз је био све оно што је невјеста, као један вид насљедства, донијела из родитељске куће у заједнички дом...

 

За почетак живота у брачној заједници, родитељи су својим кћерима поклањали новце, тапије на имања, њиве, шуме, ливаде, куће, скупоцјен намештај. Дио мираза дјевојка је сама спремала и тај дио је познат као дјевојачка спрема. Постељина, стољњаци, пешкири, јоргани, ноћне кошуље, докази шта и како девојка умије да ради, колико је спретна, вриједна и вична ручном раду. Данас, мада се јавно не зове тако, мираз који дјевојка уноси у заједнички живот може да се “уоквири“ у ово: Завршен факултет, активно знање бар 2 свјетска језика, каријера у успону, добра подлога за дизање стамбеног кредита, лична библиотека (трговци би то назвали 10 метара књига); дуге ноге, уграђени силикони, пирсинг у пупку, вјештачки нокти, фонотека српске новокомпоноване музике; скупоцјене шерпе, машина за прање судова, Велики народни кувар (преноси се с кољена на кољено), машина за прављење домаћих резанаца и, наравно, тефлон тигањ за палачинке. Наш народ би рекао: “какав младожења такав и мираз”. Најбољи мираз који родитељи могу да обезбиједе својој кћери, мираз с којим може вишеструко да профитира, јесте лијепо васпитање! Овај вид мираза је универзална вриједност и не подлијеже утицају времена и простора. Или би бар требало да је тако.