latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 06/12/2016 | 14:57

Трећа аустроугарска офанзива на Србију

Њемачке новине су писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља...

 

Трећа аустроугарска офанзива на Србију је био посљедњи покушај аустроугарске војске у 1914. години да самостално окупира територију Краљевине Србије. Краћи прекид активних операција био је предах пред још теже борбе. Аустроугарска балканска војска попунила је свој састав и опрему, одморила се и нарочито појачала артиљерију. Пропаст офанзиве аустрогарске војске се одиграла у Колубарској бици. Офанзива је почела 6. новембра ураганском артиљеријском ватром и снажним дејством 6. армије из сектора Сребреница-Љубовија а 5. армије са положаја у Мачви. Српска војска је тада била овако распоређена: 2. армија у Мачви, јужније од ње 3. армија у Јадру, даље 1. армија јужније од Крупња и као и дотада на крајњем лијевом крилу српског фронта налазила се Ужичка војска. Аустроугарске снаге су биле боље опремљене, нарочито су имале јачу артиљерију, а биле су изузетно мотивисане. Не жалећи жртве и наступајући најодлучније оне су поколебале српске редове и убрзо су их натјерале на повлачење на цијелој линији фронта. Српска војска је била озбиљно угрожена због похабане опреме а нарочито због недостатка артиљеријске муниције. 1. армија задобила је снажан ударац. Стање на фронту било је изузетно тешко па је 8. новембра у Ваљеву одржана заједничка сједница владе и врховне команде под предсједништвом регента на којој је војвода Путник истицао критичност стања и помињао је и могућност склапања сепаратног мира. Пашић је инсистирао на томе да се истраје и пријетио је оставком владе. Коначан закључак је ипак одражавао став свих присутних а то је подразумијевало наставити отпор до крајњих граница.Аустроугари су заузели Ваљево, Лајковац и многе друге градове у западној Србији. Пашић је вапио за помоћ код Савезника а посланицима на страни поручивао је: „Помагајте најхитније. Молите и преклињите.“ Французи су имали могућност да помогну али су тражили од Грчке да одмах упути Србији 20000 граната које би јој ова касније надокнадила. У међувремену је одступање 1. армије и Ужичке војске довело до повлачења цијелог фронта па је српска пријестоница остала без одбране. Аустроугари су заузели Београд без борбе и у њему су одржали тријумфалну параду 3. децембра. Вијест о паду Београда имала је велики одјек у иностранству. У аустроугарском врху већ су припремали управу за освојену Србију а за генералног гувернера именован је генерал Стјепан Саркотић. Из њемачке су послате одушевљене честитке савезничкој монархији. Колубарска битка почиње 16. новембра1914. године, када су се српске трупе повукле на десну обалу Колубаре и Љига, према наредби врховне команде, у покушају да ту зауставе продор аустроугарских снага. Дана 3. децембра српска 1. армија је са положаја западно од Горњег Милановца изненада прешла у противнапад. Генерал Живојин Мишић њен командант од 15. новембра брзим одступањем је скратио линију фронта, пружио војницима вријеме за предах, на миру је примио и распоредио артиљеријску муницију која је стигла из Грчке и одлучио се за противудар. По наредби војводе Путника и војвода Степановић и генерал Јуришић-Штурм издали су наређења својим армијама да крену у напад. Тиме је почела друга офанзивна фаза битке у басену Колубаре. Аустроугрски фронт се поколебао а затим распао. До тада побједничка царско-краљевска војска сада је бјежала са српске територије. Многи су пали у заробљеништво а они који су умакли заустављали су се далеко иза својих полазних положаја у Босни. Избијањем 1. армије и Ужичке војске на десну обалу Дрине и Саве и ослобођењем Београда 15. децембра1914. године побједоносно је завршена велика Колубарска битка у којој је српска војска заробила 323 официра и 42215 подофицира и војника и заплијенила 43 заставе, 142 артиљеријска оруђа, 71 митраљез, 60000 пушака, 2 авиона, 3500 кола са муницијом и другим ратним материјалом, 4000 коња и мноштво друге ратне опреме и материјала. Блистава побједа српске војске на Колубари била је епилог њене вишемјесечне борбе са технички надмоћнијим противником. По ријечима војводе Путника у овој борби непријатељ је „потучен, растројен, побијеђен и дефинитивно отјеран са српске територије“. Вијести о преокрету на Балканском фронту одјекнуле су широм свијета. Њемачке новинесу писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља. И из колубарског врела црпиће током читавог једног вијека горду храброст за највеће битке.“ Живојин Мишић је унапријеђен у чин војводе а начин на који је вођена Колубарска битка ушао је у војне уџбенике.