Зашто Срби славе славу

Ниједан народ није тако смишљено “закитио” хришћанске празнике као Срби. Све је у дружењу, храни, пићу и сјећању на претке. Међутим, шта је крсна слава? То је један искључиво српски обичај. Сваки дом има свог свеца заштитника, а хришћански свеци нису некакви измишљени богови него стварне личности, који су били људи на земљи па отишли у Рај. Одатле се моле за нас на земљи. Вјерује се да је слава христијанизовани облик старог словенског (или шире, индоевропског) празника посвећеног митском претку породице, односно породичним прецима уопште. Слава потиче из култа предака, једног од најважнијих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су, Срби посебно, веома држали до породице и односа према прецима. Слава је тада, а и данас, управо одржавала везу са прецима и поријеклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслијеђе са покољења на покољење и чувале свијест о сопственом поријеклу. На дан славе српски дом блиста у свјетлости и радости! На сто се постављају четири ствари: запаљена свијећа од воска, колач од пшенице, освјештано жито и вино. Захваљујући славама у Србији се никад није гладовало! Врло су честе, а славе их и све установе и друштва: села, градови, цркве, школе, војска, болнице и разна добротворна удружења. Срби нису прекидали ову своју традицију ни у турском ропству, ни у бројним ратовима и биједама, све до времена комунизма, када су се у Србији у многим домовима славске свијеће угасиле. Спремање мрсних јела у посне дане, неумјерено коришћење алкохола, ружне ријечи и псовке и пушење поред славске свијеће пожељно је избјегавати. Слава је, прије свега, један духовни догађај. Најважније је резање колача, а све остало је ствар воље и могућности. Дакле, спремање јела, звање гостију и весеље уопште нису услов да се крсна слава прослави како треба, па више уживајте, а мање радите.