Јабука-симбол здравља и среће

Библијска легенда по којој је Ева завела Адама тако што му је дала јабуку из рајског врта, оставила је траг у српским обичајима. Обичај из “Женидбе Душанове“ када је царев сестрић Милош Војиновић морао да погоди кроз прстен јабуку, да би освојио за ујака Роксанду дјевојку, задржао се све до данас у нешто промијењеном облику. И кроз народну књижевност и предања сачувана је веза човјек-јабука. Од бајке “Од злата јабука” до излива бола мајке Југовића над мртвим Дамјаном или Гојка Мрњачевића када је схватио да ће његову жену узидати у Скадарске зидине: “Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану”. Јабука је симбол здравља и среће. Даје се на дар дјетету и свакој младој особи, ставља се поврх других дарова приликом церемонија свадбе, крштења. Именом “јабука” тепа се дјеци, а у изразу “к'о зелена јабука” садржано је дивљење љепоти дјевојке или момка. Јабука се носи и болеснику са жељом за оздрављење. Када момак одабере дјевојку са којој жели брак, по народном обичају, прво одлази њеној кући носећи румену јабуку. По доласку, јабуку ставља на сто што је знак да је дошао “званично“ на први договор. Када се са будућом тазбином договори, следећи пут долази са родитељима, како наш народ каже -”на јабуку”. Овога пута, са младожењом и родитељима на свечани ручак долази и неко из ближе фамилије, најчешће ујак. Гости доносе погачу коју стављају на сто а преко ње, јабуку. Будућој невјести поклањају нешто од одјеће. Следећи пут долазе на договор о миразу и детаљима свадбе. Од овога дана крећу припреме за вјенчање, до кога мора протећи најмање три недјеље. За то вријеме, свештеник у цркви приликом богослужења, наговјештава да је нека дјевојка испрошена за тог момка, па ако неко има нешто да кажешто не иде у прилог томе браку, нека каже на вријеме. У току три недјеље, у дјевојачкој кући се припремају дарови, праве се прела на која долази и будући младожења. Свекрва је обавезна да купи вјенчаницу, бијеле ципеле, рукавице и бијеле чарапе.